Odluka Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1378/19 od 29.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u odbijajućem delu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u odbijajućem delu za pretrpljeni strah, tako što je obavezana tužena da tužilji po ovom osnovu pored dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara isplati iznos od još 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i u stavu četvrtom izreke tako što je obavezana tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 62.776,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, u pobijanom obavezujućem delu, primenom čl. 184. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbi materijalnog prava iz Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o veterinarstvu i Zakona o lokalnoj samoupravi, usvojen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, koju je tužilja pretpela usled ujeda psa lutalice, u vidu pretrpljenih fizičkih bolova i straha. Odluka je doneta nakon ocene da na strani tužilje ne postoji doprinos nastanku štete, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za delimično oslobađanje tužene odgovornosti za štetu.

U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. Tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored toga, revizijom se osporava ocena nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđene naknade, što nije zakonski razlog predviđen članom 404. ZPP za izjavljivanje revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.04.2018. godine, sa zahtevom za naknadu štete u iznosu od 97.000,00 dinara. Podneskom od 08.01.2019. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 88.600,00 dinara o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 25.01.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 29.01.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 60.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić