Presuda Vrhovnog suda o naknadi troškova zastupanja po otkazu ugovora

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 180/23 od 20.09.2023. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, a presuda Osnovnog suda u Vranju P. 193/22 od 07.11.2022. godine, u stavu prvom izreke, u delu u kojem se održava na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iiv. br. 286/2021 od 24.08.2021. godine za iznos glavnog duga za pružene advokatske usluge po računu broj 326/21 od 17.06.2021. godine, od 25.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.07.2021. godine pa do konačne isplate, kao i za troškove izvršenja u iznosu od 10.177,33 dinara i u stavu drugom izreke, potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P. 193/22 od 07.11.2022. godine u stavu prvom izreke, tako što je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iiv br. 286/21 od 24.08.2021. godine, za iznos glavnog duga za pružene advokatske usluge po računu 326/21 od 17.06.2021. godine, od 15.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.07.2021. godine pa do konačne isplate i u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu u kome je odbijen tuužbeni zahtev, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile Ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima br. 2017998/3 od 06.06.2017. godine, zatim Ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima broj 2018-1334 od 23.04.2018. godine i Ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima broj 2020-1834 od 23.06.2020. godine i Ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima broj 2021-670 od 18.02.2021. godine, na određeno vreme za period od godinu dana od dana potpisivanja. Ugovorom od 18.02.2021. godine je određeno da pružalac usluga, tužilac, ima pravo na naknadu troškova postupka po AT za preduzimanje svih pravnih radnji u postupcima u kojima korisnik usluga uspe u sproru, s tim da isplata advokatskih troškova bude nakon sprovođenja izvršnog posutpka. U članu 8. je predviđeno da ukoliko korisnik usluga iz bilo kog razloga onemogući pružaoca usluga naplatu uparničnih troškova, dužan je da mu naknadi iznos dosuđenih parničnih troškova u roku od 15 dana od dana podnetog zahteva za isplatu. U članu 9. je predviđeno da ukoliko u toku postupka, a pre okončanja istog, pružaocu usluga bude otkazano punomoćje, da je korisnik usluga dužan da pružaocu usluga naknadi do tog momenta parnične troškove na ime zastupanja. Tuženi je 13.05.2021. godine, obavestio tužioca da raskida Ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima od 18.02.2021. godine. Dalje je utvrđeno da je tužilac zastupao tuženog u parnici pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu P. br. 2356/18, za šta je ovde tuženom dosuđen iznos od 25.500,00 dinara na ime advokatskih troškova presudom od 16.09.2019. godine. Iz spisa predmeta javnog izvršitelja Svetlane Garčev Peterka Iiv 112/21, utvrđeno je da je tužilac zastupao ovde tuženog kao izvršnog poverioca tako što je podneo predlog za izvršenje 31.05.2021. godine na osnovu navedene presude snabdevene klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti, i za troškove angažovanja punomoćnika advokata od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.10.2019. godine, pribavio klauzulu izvršnosti i obavestio Komoru javnih izvršitelja, a koji troškovi su priznati ovde tuženom rešenjem o izvršenju javnog izvršitelja II. 112/21 od 29.07.2021. godine, u iiznosu od 22.724, dinara. Tužilac je 16.06.2021. godine obavestio javnog izvršitelja o raskidu ugovora o zastupanju, a tuženi je 28.07.2021. godine obavestio javnog izvršitelja o istom.

Prvostepeni sud je, primenom odredbi članova 17. i 89. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i odredbi člana 8. i 9. Ugovora usvojio tužbeni zahtev za iznose fakturisane računom br. 326/2021 na ime troškova parničnog postupka i postupka pred javnim izvršiteljem za radnje koje je je preduzeo ovde tužilac, a koje su tuženom priznate u tim postupcima.

Drugostepeni sud je delimično potvrdio prvostepenu presudu u delu u kome se održava na snazi rešenje o izvršenju za iznos glavnog duga za pružene advokatske usluge po računu br. 326/21 od 17.06.2021. godine u iznosu od 25.500,00 dinara u parničnom posutpku, dok je preinačio prvostepenu presudu tako što je ukinuo rešenje o izvršenju i odbio tužbeni zahtev za iznos od 15.300,00 dinara sa zateznom kamatom, koji iznos se odnosi na troškove preduzetih radnji od strane tužioca u postupku pred javnim izvršiteljem. Drugostepeni sud je stava da u okviru otkaznog roka od 30 dana tužilac nije bio u obavezi da preduzima radnje za korisnika usluga - tuženog, da samim prijemom obaveštenja o otkazu ugovora 15.05.2021. godine, tužilac kao pružalac usluga nije imao više ovlašćenja da preduzima bilo koju radnju, jer su raskidom ugovora prestala da važe i sva pojedinačna punomoćja za zastupanje tuženog od strane tužioca. Kako je u konkretnom slučaju tužilac preduzeo radnju u predmetu koji se vodio pred javnim izvršiteljem Svetlanom Garčev Peterka i to na ime pribavljanja klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti od strane advokata u iznosu od 1.800,00 dinara, na ime naknade za sastav obaveštenja Komori javnih izvršitelja od strane advokata u iznosu od 4.500,00 dinara, kao i na ime sastava predloga za izvršenje u iznosu od 9.000,00 dinara, nakon prijema obaveštenja o otkazu ugovora, to prema stanovištu drugostepenog suda, tužiocu ne pripada naknada za napred navedene preduzete radnje, zbog čega je u tom delu odbio tužbeni zahtev.

Po oceni revizijskog suda, osnovani su navodi revidenta da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo na osnovu kog je delimično odbio tužbeni zahtev.

Obligacioni odnos između parničnih stranaka bio je regulisan Ugovorom o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima od 18.02.2021. godine, zaključenim na određeno vreme za period od godinu dana od dana potpisivanja, uz mogućnost jednostranog otkaza od strane tuženog, sa otkaznim rokom od 30 dana, što je određeno članom 11. ugovora, sa obavezom tuženog da o raskidu ugovora obavesti tužioca pismeno i da izmiri sve svoje obaveze do isteka otkaznog roka. U konkretnom slučaju, kao sporno se postavilo pitanje da li tužilac ima pravo na naknadu i onih troškova koji su nastali preduzimanjem radnji od strane tužioca kao punomoćnika tuženog i u peridu nakon prijema izjave o otkazu ugovora, a u okviru otkaznog roka od 30 dana koji je predviđen ugovorom.

Prema odredbama člana 358. Zakona o obligacionim odnosima, trajni dugovinski odnos čije trajanje nije ugovorom određeno svaka strana može prekinuti otkazom. Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok određen ugovorom (član 358. stav 4. ZOO). Ugovorne strane u skladu sa odredbom člana 10. Zakona o obligacionim odnosima mogu ugovoriti uslove za raskid i onog trajnog dugovinskog odnosa čije trajanje je ugovorom određeno, kao što je to ugovoreno u konkretnom slučaju, pa i otkazni rok, u interesu obeju ugovornih strana. U tom slučaju, ima mesta primeni odredbe člana 358. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok određen ugovorom, odnosno protekom ugovorenih 30 dana od izjave o raskidu ugovora. U tom roku pružalac usluga je u obavezi da naručiocu pruža usluge u skladu sa ugovorom, dok je korisnik usluge u obavezi da plati odgovarajuću naknadu. Ugovor prestaje istekom poslednjeg dana otkaznog roka, i od tog momenta ugovorne strane su oslobođene daljih obaveza. Imajući u vidu da tuženi nije opozvao punomoćje tužiocu u smislu odredbe člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku sve do obaveštenja javnom izvršitelju od strane tužioca 16.06.2021., a od strane tuženog 28.07.2021. godine, da je tužilac preduzeo utvrđene radnje u postupku pred javnim izvršiteljem, u okviru otkaznog roka koji je isticao 15.06.2021. godine, tužiocu pripada pravo na naknadu troškova u iznosu od 15.300,00 dinara, koji troškovi su i dosuđeni ovde tuženom rešenjem javnog izvršitelja, primenom odredbe člana 262. stav 1. ZOO sa zakonskom zateznom kamatom po odredbi člana 277. stav 1. ZOO.

Kako drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo prilikom ocene od kog momenta ugovor među strankama prestaje da prozvodi pravna dejstva, to je primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku drugostepena presuda preinačena kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2, člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP. Tužilac je uspeo u postupku po ovom pravnom leku i ima pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković