Nedozvoljenost revizije u sporu za naknadu štete zbog nestale bebe

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Spajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4005/19 od 10.10.2019. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4005/19 od 10.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4005/19 od 10.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2657/2019 od 04.07.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji plati 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju, za narušen lični i porodični život, za trpljenu neizvesnost, neodgovaranje državnih organa, namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njene ćerke BB rođene ....1982. godine u ..., zbog reakcije i stavova nadležnih organa koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njenog deteta, kao i da tužilji plate troškove sudskog postupka od 36.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Istom presudom, tužilja je oslobođena od obaveze plaćanja sudskih taksa.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4005/19 od 10.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 2657/19 od 04.07.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila posebnu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

U konkretnom slučaju, predmet spora je naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na privatan i porodičan život. Tužilji nadležni organi nisu omogućili da sazna istinu o statusu svog deteta rođenog 1982. godine u porodilištu, što je kod tužilje izazvalo sumnju da dete nije preminulo (kao što joj je saopšteno), već da je nestalo iz državnog porodilišta. Nižestepeni sudovi su o ovom pravu tužilje odlučili neposrednom primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovoj parnici nema potrebe za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi novog tumačenja prava. U presudama Apelacionog suda u Beogradu, koje su dostavljene uz reviziju, tužbeni zahtevi su različito postavljeni u odnosu na zahtev iz ove parnice, što ima za posledicu da ove odluke nisu od značaja za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Posebno se ukazuje da u ovom postupku ne mogu da se primenjuju odredbe Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, br.18/20 od 03.03.2020. godine), koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a primenjuje se istekom roka od tri meseca od dana stupanja na snagu. Kako je postupak pravnosnažno okončan 2019. godine, a navedeni zakon je stupio na snagu 2020. godine i ne može retroaktivno da se primenjuje u odnosu na činjenice o statusu dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili zdravstvenih ustanova, kao i o zahtevu za pravičnu naknadu nematerijalne štete. Osim toga, posebna revizija u smislu člana 404. stav 1. ZPP, može da se izjavi samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, a ne zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 21.03.2019. godine sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete od 1.250.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 10.423,61 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro= 119,92 dinara).

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić