Neprihvatanje revizije u sporu za utvrđenje nedopuštenosti izvršenja na nepokretnosti

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1468/23 od 25.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog čiljeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava primenom odredbe član 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. O zahtevu tužioca za proglašenje izvršenja nedopuštenim na predmetnoj nepokretnosti, odlučeno je uz primenu materijalnog prava iz člana 20. stav 6. i člana 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/11, sa novelama), koji se primenjuje na osnovu člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 106/15, sa novelama)), koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Ovo kod utvrđenja da je presuda zbog propuštanja Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica Ćuprija P 337/17 od 29.05.2017. godine, kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na spornoj nepokretnosti u odnosu na koju u ovoj parnici traži nedopuštenost izvršenja, doneta nakon što je izvršni dužnik (ovde tuženi „Proing – inžinjering“ doo Ćuprija) primio rešenje Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica Ćuprija I 52/13 od 10.01.2013. godine kojim je određeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca (ovde tužene BB) i zaključak istog suda I 1642/12 od 02.11.2016. godine kojim je dozvoljena promena sredstva izvršenja i određeno izvršenje i na ovoj nepokretnosti na koju se odnosi tužbeni zahtev tužioca (čija zabeležba u RGZ SKN je izvršena 14.03.2017. godine), odnosno nakon upisa u katastar nepokretnosti založnog prava na predmetnoj nepokretnosti u korist ovde tužene BB (22.09.2016. godine) na osnovu rešenja o obezbeđenju Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica Ćuprija I 1006/16 od 22.08.2016. godine (upis založnog prava na osnovu rešenja o obezbeđenju u smislu 271. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ima dejstvo da se izvršenje na toj nepokretnosti može sprovesti i prema trećem licu koje je tu nepokretnost docnije steklo). Takođe, kod ocene nižestepenih sudova da Unapred pripremljen plan reorganizacije, usvojen rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu Reo 4/16 od 06.12.2016. godine u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, ovde tuženim „Proing – inžinjering“ doo Ćuprija, nije od uticaja na drugačiju odluku. Usled usvajanja plana reorganizacije, izvršna isprava na osnovu koje je u izvršnom postupku određeno izvršenje ne stavlja se van snage, već se izvršni poverilac iz nje namiruje isključivo prema uslovima iz usvojenog plana (član 167. Zakona o stečaju). Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, osporavnje utvrđenog činjeničnog stanja nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Kod izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja nedopuštenosti izvršenja podneta je 25.12.2017. godine. Vrednost predmeta spora u tužbi označena je u iznosu od 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković