Odluka o zastarelosti potraživanja naknade štete zbog posttraumatskog stresnog poremećaja

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Marije Terzić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1183/19 od 02.04.2020. godine, u sednici održanoj 29.08.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1183/19 od 02.04.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1183/19 od 02.04.2020. godine u stavu prvom izreke tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25539/16 od 04.04.2017. godine

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu nadoknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 97.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25539/16 od 04.04.2017. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.2017. godine, kao dana presuđenja do isplate (stav prvi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 103.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav drugi izreke).

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1183/19 od 02.04.2020. godine, usvojena je žalba tužene i preinačena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25539/16 od 04.04.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.2017. godine, kao dana presuđenja do isplate i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav prvi izreke). Odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25539/16 od 04.04.2017. godine (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga propisanih zakonom, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud smatra da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 - drugi zakon), da se revizija tužioca smatra izuzetno dozvoljenom radi potrebe ujednačavanja sudske prakse, pa je doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao pripadnik vojske bio angažovan u borbenim dejstvima prilikom NATO bombardovanja i to u periodu od 03.04.1999. godine do 26.06.1999. godine, te se tokom 2014. i 2015. godine obraćao lekarima zbog svog psihičkog stanja, koje je bilo posledica pomenutog angažovanja u ratu, pa je lekar specijalista dana 08.04.2014. godine konstatovao da je kod tužioca došlo do posttraumatskog stresnog poremećaja, zbog čega je dobio adekvatnu terapiju. Utvrđeno je da lečenje tužioca nije završeno i da traje i danas, kao i da je kao posledica učestvovanja u ratu kod tužioca došlo do značajnih psihičkih tegoba koje su uzrokovale umanjenje životne aktivnosti tužioca, koje je nalazom i mišljenjem sudskog veštaka utvrđeno na 11%. Bolest kod tužioca je dobila konačni oblik dana 21.07.2015. godine. Tužba je podneta 16.06.2014. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je bolest kod tužioca konstatovana 08.04.2014. godine, da je dobila konačni oblik 21.07.2015. godine kada je prema nalazu i mišljenju veštaka tužilac saznao za štetu, a tužba je podneta 16.06.2014. godine, pa je zaključio da potraživanje tužioca u konkretnom slučaju nije zastarelo u smislu odredbe člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja zaključio da se ne može prihvatiti, kao pravilan, zaključak prvostepenog suda. Naime, imajući u vidu da je utvrđeno da se kod tužioca psihički problemi javljaju tokom 2014. godine, kao posledica učestvovanja u ratu 1999. godine, a da je tužba u ovom predmetu podneta 2014. godine, proizlazi da je potraživanje tužioca zastarelo. Drugostepeni sud smatra da je protekao objektivni rok od 5 godina od nastanka štete.

Vrhovni sud nalazi da su osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja.

Prema članu 376. Zakona o obligacionim odnosima potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine kada je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kada je šteta nastala.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, za pravilnu ocenu prigovora zastarelosti potraživanja, neophodno je utvrđenje trenutka kada je oštećeni saznao za štetu i lice koje je štetu učinilo. Saznanje za štetu podrazumeva saznanje ne samo da je šteta nastala, već i saznanje o njenom obimu. Ovo saznanje oštećeni ne može imati pre nego što mu, nakon završetka lečenja, bude saopšteno da je bolest dobila konačan oblik. Kako je u postupku utvrđeno da je tužiočeva bolest dobila konačan oblik 21.07.2015. godine, a kako je tužba podneta 16.06.2014. godine, to rokovi zastarelosti iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima nisu protekli i pripada mu naknada štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životnih aktivnosti. Pri tome, zakonski zastupnik tužene nije imao primedbe na nalaz veštaka, niti je pristupio na ročište na kome je veštak (nakon ukidanja prethodne prvostepene presude) ostao pri nalazu, a bio je uredno pozvan.

Kako je pobijanom drugostpenom odlukom, pogrešnom primenom materijalnog prava preinačena prvostepena presuda, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Imajući u vidu da je tužilac uspeo u postupku po reviziji, primenom člana 153. i 154. ZPP pripadaju mu troškovi revizijskog postupka kojima je bio izložen. Visina troškova odmerena je u ukupnom iznosu od 97.000,00 dinara, koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 18.000, 00 dinara, na osnovu Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, kao i troškovi sudskih taksi na reviziju 31.600,00 i odluku o reviziji u iznosu od 47.400,00 dinara prema Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković