Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije protiv odluke o troškovima postupka

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca Operator distributivnog sistema EPS Distribucija d.o.o. Beograd – Elektrodistribucija Užice, čiji je punomoćnik Nemanja Velček advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Ljubičanović advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 520/19 od 24.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 26.11.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv odluke o troškovima sadržane u presudi Višeg suda u Užicu Gž 520/19 od 24.02.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv odluke o troškovima sadržane u presudi Višeg suda u Užicu Gž 520/19 od 24.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 1238/16 od 22.05.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neovlašćenog korišćenja električne energije isplati iznos od 144.271,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.05.2015. godine, pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati iznos od 36.000,00 dinara, a u delu od dosuđenog zahteva za troškove postupka prema tužiocu za iznos od još 93.600,00 dinara, zahtev je odbijen.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 520/19 od 24.02.2020. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Užicu P 1238/16 od 22.05.2019. godine, a žalbe tužioca i tuženog su odbijene kao neosnovane.

Protiv pravnosnažne presude u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smuslu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2 istog člana ispunjenost uslova za izuzetno dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Pobijanom pravnosnažnom presudom potvrđena je prvostepena odluka o troškovima postupka. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava. Međutim, kako revizija protiv odluke o troškovima postupka kao sporednom traženju nikad nije dozvoljena, to posebna revizija protiv odluke o troškovima postupka kao sporednom traženju nije izuzetno dozvoljena. Takođe, odlučivanje drugostepenog suda o troškovima postupka u situaciji kada je izjavljena žalba, je odlučivanje prema okolnostima svakog konkretnog slučaja i zavisi od uspeha strana u sporu. S toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužilaca radi ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. i odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je između ostalog, za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojim je potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić