Presuda Vrhovnog suda o preinačenju odluke u predmetu zaštite od nasilja

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kom nije uspeo u parnici, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepoptuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Revizija je dozvoljena po odredbama člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05 ... 6/15), pa je Vrhovni sud ispitao presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u braku parničnih stranaka zaključnom ...2022. godine, rođena je ...2022. godine maloletna ćerka VV. Stranke su živele u stanu u ..., koji je tuženi, sveštenik ... crkve dobio na korišćenje. Tužilja nije bila zadovoljna organizacijom porodičnog života, a nakon rođenja deteta promenila je ponašanje i u lošem psihičkom stanju januara 2023. godine smeštena u ... bolnicu na psihijatrijsko odeljenje. Tuženi je tada suočen sa činjenicom da je tužilja od ranije imala dijagnostikovanu psihijatrijsku bolest, pa smatra da je bio prevaren prilikom zasnivanja zajednice života. Nakon izlaska iz bolnice tužilja nije mogla da preuzme brigu o maloletnoj ćerki, pa je u tu svrhu prešla kod njih da živi majka tuženog. Porodične odnose su opterećivale svađe i sukobi, u koje su se umešali i roditelji tužilje, pa je 07.04.2023. godine prijavljeno nasilje u porodici. Tuženom su izrečene hitne mere, koje nisu produžene. Tužilji i njenom ocu su takođe izrečene hitne mere zabrane prilaska maloletnom detetu, tuženom i njegovoj majci GG. Mere zaštite prema maloletnoj VV produžene su prema tužilji 30 dana, a prema njenom ocu godinu dana. Nakon izricanja mera tužilji je organ starateljstva u ... predložio da je smesti sa detetom u hraniteljsku porodicu, što je ona odbila. Napustila je porodični stan, od tog vremena živi u ... kod svojih roditelja. Tuženi je nije kontaktirao, nije uznemiravao, sam je nastavio da vrši roditeljsko pravo nad maloletnom VV. Prema mišljenju Centra za socijalni rad u ... nema potrebe izricati mere zaštite od nasilja u porodici.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice prvostepeni sud, pozivom na odredbe člana 197. Porodičnog zakona, odbija tužbeni zahtev, pošto nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za izricanje mera zaštite. Tužilja nije pružila dokaze da je tuženi nakon 07.04.2023. godine preduzimao radnje, odnosno akte kojima bi ugrozio njen život i bezbednost, pa nema okolnosti koje bi upućivale na postojanje nasilja koje zahteva izricanje mera zaštite.

Po oceni drugostepenog suda, činjenica da se tužilja odselila u drugu državu nije od uticaja na okolnosti koje su tome prethodile, pa pošto je u toku brakorazvodna parnica u kojoj je privremenom merom određen model odžavanja ličnih odnosa deteta i majke, a tužilja je pred doktorom verbalizovala strah od tuženog zbog nasilja, po odredbama članova 197. i 198. Porodičnog zakona opravdano je izricanje mere zaštite od daljeg uznemiravanja i ugrožavanja psihičkog, odnosno fizičkog integriteta i spokojstva tužilje.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud je nepravilno primenio materijalno pravo, kada je našao da u konkretnom slučaju postoje okolnosti koje objektivno ugrožavaju telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje.

Nasilje u porodici je definisano odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Imenovani oblici nasilja određeni su stavom 2. istog člana, uz odredbu da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice – neimenovani oblici nasilja. Odredbama člana 198. tog zakona predviđene su mere zaštite od nasilja u porodici, uz određenje da se njima privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, kao i da mera zaštite može trajati najviše godinu dana. Odredbom člana 199. Zakona propisano je da se mera zaštite od nasilja u porodici može produžiti sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je ona bila određena.

U konkretnom slučaju razjašnjeno je da je tužilja aprila 2023. godine napustila porodični dom i prešla da živi kod svojih roditelja u drugu državu, da nije prihvatila ponuđenu pomoć organa starateljstva vezano za mogućnost da samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnim detetom, da od tog vremena tuženi sam vrši roditeljsko pravo i da na bilo koji način nije uznemiravao tužilju, pa protok vremena i prostorna distanca predstavljaju objektivni pokazatelj stabilizacije porodičnih odnosa u kojima nema akata nasilja. Strah koji je tužilja verbalizovala svom doktoru u vreme ispoljavanja psihičke bolesti i činjenica da je u toku brakorazvodna parnica nisu dovoljni za zaključak da postoje objektivne okolnosti zbog kojih bi tužilja trepela strah da joj mogu biti ugroženi telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, pa ne postoje razlozi zbog kojih bi mera zaštite bila određena. Pošto ni organ starateljstva ne smatra da je u konkretnom slučaju opravdano izricanje mera zaštite od nasilja, razlozi na kojima je prvostepeni sud zasnovao odluku prihvatljivi su i za revizijski sud.

Tuženi je postigao uspeh u revizijskom postupku, pa mu je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP dosuđen opravdan trošak od 54.000,00 dinara, na ime nagrade za sastav revizije.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković