Odbacivanje revizije kao nedozvoljene zbog vrednosti predmeta spora

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Ristić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2247/23 od 05.09.2023. godine, u sednici održanoj 18.04.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2247/23 od 05.09.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3358/19 od 22.01.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništavo poravnanje zaključeno dana 28.10.2009. godine, na ročištu za glavnu raspravu, u postupku R 745/09, koji se vodi pred Opštinskim sudom u Nišu, između AA i VV i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka od 70.875,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2247/23 od 05.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je 21.06.2019. godine podneo tužbu radi utvrđenja ništavosti zaključenog poravnanja. U tužbi nije označena vrednost predmeta spora, niti je to učinjeno do okončanja postupka pred prvostepenim sudom. Sudska taksa na tužbu i prvostepenu presudu određena je u vrednosti od 1.900,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Međutim, u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama („Sl.glasnik RS“ br.28/94, ... 95/18), kao vrednost predmeta spora, primenom člana 28. istog zakona, uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

U konkretnom slučaju, radi se o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome je vrednost predmeta spora određena u skladu sa članom 28. Zakona o sudskim taksama, što predstavlja iznos od 15.000,00 dinara, pri čemu nalog za plaćanje sudske takse na tužbu i prvostepenu odluku od 1.900,00 dinara odgovara iznosu koji se plaća na vrednost predmeta spora do 10.000,00 dinara, a prema Tarifnom broju 1. tačka 1. Zakona o sudskim taksama.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena shodno članu 403. stav 3 ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković