Ništavost ugovora o prodaji zajedničke imovine bez saglasnosti drugog supružnika

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1, u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da je pobijana odluka zasnovana na činjeničnom stanju koje je utvrđeno ocenom dokaza izvršenom od strane prvostepenog suda. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Osim toga, ovakvim revizijskim navodima suštinski se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na kojem su zasnovane nižestepene odluke, što ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB su živeli u vanbračnoj zajednici u kojoj su 2003. godine rođene ćerke GG i DD, a zatim su 29.08.2009. godine zaključili brak u kome je ... godine rođena njihova ćerka ĐĐ. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 895/15 od 27.09.2016. godine, raveden je brak između tužilje i tuženog, a njihove maloletne ćerke GG i ĐĐ poverene su na čuvanje i vaspitavanje tužilji, a maloletna DD poverena je tuženom. Tokom trajanja njihove zajednice života tuženi je postao vlasnik stana broj ..., površine 51 m2 u ulici ... broj ... u ..., po osnovu ugovora o kupoprodaji, overenog 17.08.2006. godine, za koji je kupoprodajna cena od 40.000 evra isplaćena novcem koji mu je poklonila majka, ovde tužena VV. Tužilja i tuženi su taj stan prodali za isti iznos, a tuženi je kao kupac 05.05.2010. godine zaključio ugovor o kupoprodaji stana veće površine broj ... u istoj zgradi, za cenu od 45.000 evra, koja je isplaćena na dan overe ugovora 05.05.2010. godine, novcem dobijenim od prodaje stana, s tim što su supružnici pridodali razliku u ceni. Radi podmirenja njihovih zajedničkih potreba i članova njihove porodice, ugovorom o kupoprodaju od 03.01.2013. godine kupljen je predmetni stan u ulici ... broj ...-..., po kom osnovu je tuženi kao kupac isplatio kupoprodajnu cenu u iznosu od 87.000,00 evra (deo od 8.700 evra isplaćen je prodavcu prilikom zaključenja predugovora, a ostatak cene od 78.300 evra isplaćen je sa računa kupca na račun prodavca na dan overe ugovora).

Pre zaključenja tog ugovora, a prema dogovoru tužilje i tuženog, sredstva za kupovinu tog stana trebalo je da se obezbede prodajom stana koji je činio posebnu imovinu tuženog BB (stan br. ... u ulici ... br. ...), a preostali deo sredstava po osnovu zajma koji bi bio vraćen prihodima stečenim zajedničkim radom. Nakon kupovine stana u ulici ... i otvaranja ... 2013. godine u istom stanu, u kojoj su supružnici radili (tuženi je obavljao ..., a tužilja poslove vođenja ...), do faktičkog prestanka braka (2015. godine), vraćen je deo zajma.

Tuženi BB je kao zajmoprimac 01.11.2012. godine sa svojom majkom, tuženom VV kao zajmodavcem, zaključio ugovor o zajmu u iznosu od 87.000 evra, kojim je konstatovano da iznos zajma zajmodavac daje na ruke zajmoprimcu za kupovinu stana u ulici ... broj ...-..., te da se zajmoprimac obavezuje da primljeni novčani iznos vrati u roku od godinu dana od dana potpisivanja ugovora. Zajmoprimac se obavezao da ukoliko ne bude u mogućnosti da vrati pozajmljeni novčani iznos u ugovorenom roku sa zajmodavcem zaključi ugovor o kupoprodaji stana broj ... u ulici ... broj ...-... (član 1. stav 1. tačka 5. ugovora). Sredstvima koja su obezbeđena tim ugovorom o zajmu na osnovu koga je supružnicima majka tuženog, ovde tužena, dala na zajam navedeni iznos, kao i ugovorom o zajmu od 25.12.2012. godine u iznosu od 22.000,00 evra, zaključenog između tuženog i privrednog društva EE d.o.o čiji je tuženi bio osnivač sa udelom od 50%, tuženi je isplatio kupoprodajnu cenu. Rok za vraćanje zajma po ugovoru od 01.11.2012. godine, određen je prodajom stana u ul. ..., kao posebne imovine tuženog BB, koja nije realizovana. Tuženi BB je prodao stan u ulici ..., tuženoj VV kao kupcu, ugovorom o kupoprodaji čija se ništavost zahteva u ovoj parnici, overenim pred javnim beležnikom Branislavom Čubrilovićem 22.05.2015. godine pod brojem OPU 1510-2015, za kupoprodajnu cenu od 87.000 evra sa ugovorenom konstatacijom da je u celosti isplaćena prodavcu po osnovu ugovora o zajmu od 01.11.2012. godine, zaključenog između istih ugovarača. U potvrdi o solemnizaciji javnog beležnika je konstatovano da su ugovorne strane upozorene na odredbe Porodičnog zakona koje se odnose na imovinu stečenu u braku, te da je za njeno otuđenje potrebna saglasnost supružnika, kao i izjašnjenje tuženog kao prodavaca, da taj stan predstavlja njegovu posebnu imovinu. Tužena VV upisana je kao vlasnik tog stana na osnovu rešenja RGZ SKN Vračar od 26.05.2015. godine. Tuženi nije obavestio, niti je tražio saglasnost tužilje da zaključi ugovor o kupoprodaji predmetnog stana sa tuženom. Pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P 826/15 u toku je postupak po tužbi tužilje AA protiv tuženog BB, radi utvrđenja da su suvlasnici između ostalog i na spornom stanu u ulici ..., po osnovu sticanja u vanbračnoj i bračnoj zajednici. U predmetu Višeg suda u Beogradu P 1705/15 po tužbi tužene VV podnete protiv tuženih AA i BB, zahteva se isplata iznosa od 87.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, članova 171, 174, 180. i 187. stav 1. Porodičnog zakona, u vezi sa članom 12. ZPP, ocenili da tužilja osnovano zahteva utvrđenje da je ništav sporni ugovor o kupoprodaji stana, zaključenog između tuženih, jer predstavlja zajedničku imovinu supružnika, imajući u vidu da je kupljen za vreme trajanja braka tužilje i tuženog, sredstvima koja su obezbeđena ugovorom o zajmu na osnovu koga je supružnicima majka tuženog, ovde tužena, dala na zajam iznos od 87.000 evra, kao i ugovora o zajmu radi rešavanja stambenog pitanja u iznosu od 22.000 evra koji je tuženi zaključio sa privrednim društvom EE d.o.o čiji je tuženi bio osnivač sa udelom od 50%. , sa namerom da se zajam vrati jednim delom od novca dobijenog prodajom stana koji je predstavljao posebnu imovinu tuženog BB, a preostali deo sredstvima stečenim zajedničkim radom nakon otvaranja ... 2013. godine. Ugovor o kupoprodaju stana zaključen je radi rešavanja stambene potrebe njihove porodice, što predstavlja podmirenje potrebe zajedničkog života u braku, za koje obaveze preuzete u tom cilju, supružnici odgovaraju solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom. S obzirom na to da zajmovi nisu doprinos jednog od supružnika, već obaveza koja tereti supružničku zajednicu podjednako, da tuženi BB nije obavestio tužilju da je zaključio osporeni ugovor o kupoprodaji predmetnog stana sa tuženom, iako je reč o pravnom poslu koji prevazilazi poslove redovnog upravljanja, te da postupak radi deobe bračne imovine nije okončan i udeli tužilje i tuženog nisu utvrđeni, zaključili su da je predmetni ugovor o kupoprodaju od 22.05.2015. godine ništav saglasno odredbi člana 103. ZOO, jer tuženi nije mogao da raspolaže spornim stanom bez saglasnosti tužilje kao drugog titulara nepodeljene zajedničke svojine. Zato je usvojen tužbeni zahtev, jer je ugovor o kupoprodaji zaključen protivno odredbi člana 174 stav 3. PZ.

Neosnovani su navodi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima i to ako cilj povređenog pravila i zakon ne upućuju na nešto drugo. Tužbenim zahtevom traženo je utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, overenog pred javnim beležnikom dana 22.05.2015. godine, a koji je zaključen između tuženih BB kao prodavca i VV kao kupca. Predmet tog ugovora je stan broj ..., u prizemlju stambene zgrade u Ulici ... broj ...-... u ..., stečen za vreme trajanja bračne zajednice između tužilje i prvotuženog.

Prema članu 171. Porodičnog zakona(„Sl.glasnik RS“ br.18/05), imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (stav 1.), a deobom zajedničke imovine u smislu ovog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini (član 177.). Po članu 180. navedenog zakona ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba), pri čemu se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine u trenutku prestanka zajednice života. Na osnovu odredbe člana 168. stav 2. Porodičnog zakona, imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Odredbom člana 174. istog zakona propisano je da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno (stav 1.), smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (stav 2.), ta da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (stav 3.). U smislu članu 187. tog zakona, za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom (stav 1.), a supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini (stav 2.).

Iz navedenog sledi da je zajednička imovina ona koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, koji podrazumeva ne samo rad koji ima direktne finansijske efekte izražene kroz ostvarivanje odgovarajućih prihoda, već i posredno rad supružnika koji doprinosi sticanju zajedničke imovine ličnim radom i angažovanjem izražen u staranju o domaćinstvu, o detetu ili obezbeđivanju uslova drugom supružniku za sticanje prihoda. S tim u vezi, u sticanju zajedničke imovine pribavljene sredstvima zajma primenjuju se ista pravila kao i za ostalu njihovu zajedničku imovinu, bez obzira da li se u svojstvu zajmoprimca nalaze oba supružnika ili samo jedan od njih. Ovo iz razloga što je otplata zajma samo jedan od izdataka koje terete zajednicu života oba supružnika.

Okolnost da je samo jedan od supružnika uzeo zajam ne daju poseban karakter imovini pribavljenoj ovim sredstvima, ne samo zato što prihodi predstavljaju zajedničku imovinu supružnika, već i zbog toga što se trošak otpate zajma ne može tretirati odvojeno od ostalih troškova domaćinstva supružnika, pri tom imajući u vidu i odgovornost supružnika za preuzete obaveze koja u imovinsko pravnom smislu proizilazi iz zajedničke imovine supružnika. Naime, odgovornost za zajedničke obaveze, a to su obaveze koje jedan od supružnika preuzme radi podmirenja potraba zajedničkog života u braku, kao i obaveze koje po opštim pravilima terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno, što proizilazi iz pravila o ravnopravnosti supružnika u pogledu obaveza koje ih podjednačo opterećuju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, supružnici su bili motivisani razlozima podmirenja njihovih zajedničkih potreba i članova njihove porodice, da kupe predmetni stan u ulici ..., koji je zasnovan na dogovoru da se sredstva za kupovinu tog stana obezbede prodajom stana koji je činio posebnu imovinu tuženog BB (stan br. ... u ulici ... br. ...), a preostali deo sredstava po osnovu zajma koji bi bio vraćen prihodima stečenim zajedničkim radom. U tom cilju je tuženi zaključio ugovor o kupoprodaju spornog stana dana 03.01.2013. godine. Kupoprodajna cena je isplaćena u visini od 87.000,00 evra, sredstvima obezbeđenim ugovorom o zajmu od 01.11.2012. godine koji je zaključen između tuženih (bez saznanja tužilje) u iznosu od 87.000,00 evra i ugovorom o zajmu od 25.12.2012. godine u iznosu od 22.000,00 evra, zaključenog između tuženog i EE doo. Prema dogovoru tuženih rok za vraćanje zajma po ugovoru od 01.11.2012. godine, određen je prodajom stana u ul. ..., kao posebne imovine tuženog BB, koja nije realizovana. Ugovorom o kupoprodaji zaključenog između tuženih, BB kao prodavca, pri tom bez saglasnosti tužilje i VV kao kupca, čija se ništavost zahteva u ovoj parnici, overenim pred javnim beležnikom 22.05.2015. godine, prodat je sporni stan za cenu od 87.000 evra sa ugovorenom konstatacijom da je u celosti isplaćena prodavcu po osnovu ugovora o zajmu od 01.11.2012. godine zaključenog između istih ugovarača. Međutim, kod utvrđenja da tuženi pre i posle zaključenih ugovora o zajmu i ugovora o kupoprodaji spornog stana sa tuženom, nije obavestio tužilju o nameri da zaključi te pravne poslove, zbog čega nema ni njene prećutne saglasnosti, to je po oceni Vrhovnog suda, pravilno stanovište nižestepenih sudova da predmetni stan predstavlja zajedničku imovinu tužilje i tuženog, u smislu odredabe člana 171. Porodičnog zakona.

Sledom iznetog, prestanak zajednice života ne menja pravnu prirodu onoga što je stečeno u toku trajanja bračne zajednice zaduživanjem koje ima karakter zajedničke obaveze (kredit ili zajam). Nasuprot navodima revizije, stvar stečena tim zajmom u toku zajedničkog života je zajednička stvar, jer i obaveza nastala iz zajma, ostaje zajednička obaveza. Kako tuženi sporni stan nije stekao na osnovu pravnih poslova kojim su za njega isključivo pribavljena imovinska prava da bi predstavljale njegovu posebnu imovinu u smislu člana 168. stav 2. Porodičnog zakona, te u odsustvu eventualnog sporazuma o isplati zajma ili kupoprojane cene između tužilje i tuženog, to isti stan stečen u toku trajanja bračne zajednice ostaje u režimu zajedničke imovine, jer je u pitanju obaveza koju je tuženi preuzeo radi podmirenja potreba njihove bračne zajednice. Osim toga, tuženi nije mogao tužilju protiv njene volje da isključi iz otplate zajma ili kupoprodajne cene, a da otplaćeni zajam, odnosno kupoprodajnu cenu računa samo kao svoj doprinos u sticanju imovine.

Kako su titulari prava na zajedničkoj imovini supružnici, a pravna priroda zajedničke imovine jeste neopredeljenost udela titulara prava na stvarnim i tražbenim pravima koja je sačinjavaju, to tužilja i tuženi nemaju ni idealan ni realan deo u zajedničkoj imovini sve dok zajednička imovina ne bude podeljena. Naime, u skladu sa pravilom iz člana 174. PZ, zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu isključivo zajednički i sporazumno. Svojim neopredeljenim udelom u zajedničkoj imovini supružnik ne može raspolagati, niti ga može opreretiti pravnim poslom.

Imajući u vidu da je tuženi bez znanja i saglasnosti tužilje, suprotno odredbi člana 174 PZ, raspolagao stanom u ul. ... iz nepodeljene zajedničke imovine stečene u toku trajanja bračne zajednice (pre njene podele između bračnih drugova), to je predmetni ugovor o kupoprodaji koji je zaključio sa tuženom, protivan navedenoj imperativnoj zakonskoj normi, zbog čega je ništav pravni posao u celini u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, kako to nasuprot navodima revizije, pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Iz svega navedenog neosnovani su navodi revizije tuženih o pogrešnoj primeni materijanog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. ZPP..

Kako se ni ostalim navodima revizije pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković