Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti radi naknade štete

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 172, 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu u visini pojedinačnih mesečnih iznosa neisplaćene invalidnine za period od septembra 2017. godine zaključno sa septembrom 2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Ovo zbog toga što je tužiocu rešenjem SO Priština, Sekretarijat za zdravstveno i socijalnu zaštitu od 18.04.1988. godine priznato svojstvo vojnog invalida mira VI grupe sa 60% invaliditeta počev od 01.07.1987. godine pa na dalje trajno, dok za to postoje zakonski uslovi koju je tužena redovno isplaćivala tužiocu sve do oktobra 1999. godine, kada je prestala da mu je isplaćuje. Na taj način tužena je, bez pravnog osnova i opravdanog razloga, nezakonitim radom svojih organa postupila suprotno odredbama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i palih boraca („Službeni list SRJ“ br 24/98, „Službeni glasnik RS“ br 101/2005... 111/2009) i povredila tužiocu pravo na mirno uživanje imovine proklamovano članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju izraženog pravnog shvatanja da osnov potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine po svojoj pravnoj prirodi nije isplata povremenog potraživanja, već naknada štete u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju kamata teče od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa na osnovu člana 186., u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenog razloga, po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti postoji potreba novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate podneta je 05.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 196.614,66 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužene nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković