Odbacivanje revizije u sporu radi iseljenja zbog vrednosti spora

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tužene da se iseli iz nekretnina upisanih u Listu nepokretnosti .. KO Sombor 1 i da ih preda tužiljama prazne od lica i stvari u miran i nesmetan posed. Nižestepeni sudovi su o tužbenom zahtevu odlučili primenom relevantnog materijalnog prava iz članova 3. stav 1. i 37. stavovi 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kod utvrđenja da su tužilje tokom postupka dokazale da su suvlasnice predmetne nepokretnosti, da je postojao dogovor o prodaji ovih nepokretnosti tuženoj za ugovorenu cenu (sa isplatom u ratama), da do realizacije ugovora o prodaji nije došlo, a da se tužena i dalje nalazi u posedu predmetnih nepokretnosti. Kako se u konkretnom slučaju radi o parnici radi iseljenja i predaje u državinu, u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, kao i da revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 17.02.2021. godine, vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković