Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije izjavljene protiv odluke o troškovima

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujedanačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Cenići razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe, po kojoj je revizija izuzetno dozvoljena jedino u slučaju pogrešne primene materijalnog prava. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka donosi se na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku, koji je procesni zakon. Ovim zakonom su regulisana pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, kao sporednom potraživanju koje je uslovljeno uspehom stranaka u sporu. Revizijom tužioca se pobija samo odluka o troškovima postupka, koja je uslovljena pretprocesni i procesnim držanjem stranaka, a sud uzima prilikom obračuna u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Odluka o pravu na naknadu troškova postupka, kao sporednom zahtevu, koja zavisi od konkretnih okolnosti u postupku, ne iziskuje potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija se ne može dozvoliti, jer nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije primenom člana 404. stav 1. ZPP. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena. Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. Pravo na podnošenje revizije u smislu citiranih odredaba ocenjuje se stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i troškovi postupka. Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, koja ne čini glavni zahtev, i koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti po članu 420. ZPP, revizija tužioca je nedozvoljena. Stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković