Presuda Vrhovnog suda o naknadi štete i dozvoljenosti revizije

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i prekoračenja tužbenog zahtev.

Revizija je dozvoljena u delu kojim je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u navedenom delu po članu 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje je revizijom ukazano, a zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zapela na neravninu popločane pešačke staze na javnoj površini u svojini tužene i pala. Tom prilikom zadobila je prelom desne jagodične kosti i donjeg okrajka desne žbične kosti, zbog čega joj je postavljena imobilizacija šest nedelja, a nakon toga je sprovela rehabilitacioni tretman. Utvrđena je dužina i jačina pretrpljenih fizičkih bolova i straha koje je tužilja trpela kao posledicu povređivanja, kao i da je s obzirom na starosnu dob (rođena 1943. godine) i opšte stanje zdravlja kod nje zaostalo umanjenje životne aktivnosti od 13% kao posledica pada.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje nižestepeni sudovi nalaze da je tužena u obavezi da tužilji nadoknadi spornu štetu na osnovu odredbi člana 190. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, članova 2, 4, 5. i 14. Zakona o komunalnim delatnostima („Služben glasnik RS“, br. 88/2011... 95/2018) i članova 6. i 20. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/2007... 47/2018). Sudovi nalaze da tužilja nije pokazala dovoljan stepen pažnje prilikom kretanja po javnoj površini, pa na osnovu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima nalaze da je njen doprinos nastanku štete 50%. Ceneći trpljenja koja su posledica nezgode, sudovi na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima odmeravaju pravične novčane naknade za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, fizičke bolove i strah.

Drugostepeni sud prihvata kao pravilno utvrđenje svih relevantnih činjenica, ali sa polazištem na tako utvrđene činjenice nalazi da je prvostepi sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odmerio visinu naknade za pretrpljene fizičke bolove i strah. Naime, polazeći od dužine lečenja tužilje, kao i trpljenja koja su pojačana s obzirom na njene godine i stanje zdravlja, drugostepeni sud nalazi da bi puni iznosi novčanih naknada za fizičke bolove i strah bili po 110.000,00 dinara, te da tužilji pripada jedna polovina ovih iznosa.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i utvrdio visinu pripadajućih naknada za fizičke bolove i strah.

Revizijom se ne dovodi u sumnju pravilnost i potpunost utvrđenih činjenica vezanih za mesto i način povređivanja tužilje, pa Vrhovni sud upućuje na pravilnu primenu merodavnog materijalnog prava vezanog za postojanje osnova odgovornosti tužene za spornu štetu, kao i odmereni doprinos tužilje njenom nastanku. Drugostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kada je rukovođen značajem povređenog dobra i ciljem kome služi pravična novčana naknada odmerio pune iznose naknada koji predstavljaju adekvatnu satisfakciju tužilji, prema utvrđenim trpljenjima. Dosuda novčane naknade ne može biti simbolična, pa je preinačenjem prvostepene presude tužilji pružena adekvatna satisfakcija.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka na osnovu odredbi članova 165. stav 2., 153 stav 2. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužene u preostalom delu na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 19.07.2019. godine, vrednost pobijanog dela presude kojim je žalba tužene odbijena i prvostepena presuda potvrđena je 130.000,00 dinara, pa kako ovaj iznos ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, revizija je nedozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković