Određivanje visine izdržavanja maloletne dece i mogućnosti dužnika izdržavanja

Presudom Apelacionog suda u Beogrdu Gž2 70/20 od 20.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 346/19 od 24.09.2019. godine u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga predviđenih članom 407. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18 – u daljem tekstu: ZPP), s obzirom da je u ovoj vrsti spora revizija uvek dozvoljena shodno članu 403. stav 2 tačka 1. ZPP u vezi člana 208. Porodičnog zakona i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Podnosilac revizije ne ukazuje na konkretnu povredu koje od odredaba parničnog postupka učinjenu pred drugostepenim sudom, što bi mogao biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja se ističe u reviziji, ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. ZPP. Takođe, po oceni revizijskog suda, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve bitne žalbene navode i o njima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke iz vanbračne zajednice imaju dvoje maloletne dece, ćerku VV rođenu ...2016. godine i sina GG, rođenog ...2017. godine. Nakon prekida vanbračne zajednice maloletna deca žive sa majkom i njenom ćerkom iz prethodnog braka u iznajmljenom stanu za koji zakup košta 430 evra, dok komunalni troškovi iznose 6.500,00 dinara. Tužilja je trenutno nezaposlena, do početka septembra 2017. godine bila je na porodiljskom odsustvu u kom periodu je primala naknadu od 25.000,00 dinara, kao i naknadu za treće dete od 11.000,00 dinara. Tužilja se bavi pevanjem pa se povremeno radno angažuje i na taj način mesečno može da ostvari zaradu oko 50.000,00 dinara. Poseduje automobil za koji registracija godišnje iznosi oko 30.000,00 dinara a za gorivo i mobilni telefon izdvaja po 6.000,00 dinara mesečno. Tužilja ima pomoć roditelja koji plaćaju polovinu zakupnine za stan u kome živi sa decom. Tuženi je zaposlen i ostvaruje mesečnu zaradu od 42.000,00 dinara. Od juna 2019. godine živi u iznajmljenom stanu za koji plaća zakupninu 100 evra mesečno. Za račune izdvaja oko 6.000,00 dinara mesečno, za telefon 1.500,00 dinara, ima kreditno zaduženje od 14.000,00 dinara mesečno sa obavezom plaćanja još četiri godine, kao i obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta iz prethodog braka u visini od 70 evra mesečno. Tuženi takođe ima finansijsku pomoć svojih roditelja koji su zaposleni. Maloletna deca idu u vrtić i njihove mesečne potrebe iznose po 23.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 6. stav 1, 154. stav 1, 160, 161, 162, i 272. stav 2. Porodičnog zakona, kao i člana 23. i 27. Konvencije o pravima deteta, odlučili o visini obaveze tuženog u izdržavanju maloletne dece.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno i potpuno utvrdili sve bitne činjenice za odlučivanje o tužbenom zahtevu za izdržavanje maloletne dece i na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno su primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 73. Porodičnog zakona, izdržavanje deteta je propisano kao pravo i dužnost roditelja, dok član 154. stav 1. istog zakona predviđa da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisani su kriterijumi određivanja izdržavanja po kojima se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Minimalna suma izdravanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, a ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. stav 1 i 3. Porodičnog zakona).

Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili sve relevantne činjenice za primenu propisanih kriterijuma za određivanje izdržavanja. Pravilno su utvrđene potrebe maloletne dece prema njihovom uzrastu, kao i mogućnosti tuženog na osnovu visine zarade koju ostvaruje i mogućnosti za ostvarivanje dodatnih prihoda, njegovih imovinskih prilika, ličnih potreba i obaveze izdržavanja drugih lica, a cenjene su i mogućnosti tužilje kao drugog roditelja za davanje izdražvanja i minimalna suma izdržavanja. Stoga i po mišljenju ovoga suda, sa dosuđenim iznosom izdržavanja od po 12.000,00 dinara za svako dete i uz doprinos tužilje kao majke, biće zadovoljene mesečne potrebe dece, a to neće uticati na ugrožavanje materijalne egzistencije tuženog, jer okolnosti na njegovoj strani nisu takve prirode da predstavljaju opravdan razlog za dosuđenje manjeg iznosa izdržavanja.

Naime, neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava time što su sudovi obavezali tuženog na plaćanje izdržavanja sa većim iznosom od 50% njegove mesečne zarade, suprotno članu 162. stav 2. Porodičnog zakona. Navedenom zakonskom odredbom propisano je ograničenje u pogledu opterećenja zarade odnosno redovnih mesečnih novčanih primanja davaoca izdržavanja ukoliko se izdržavanje određuje u procentu od tih primanja, što ovde nije slučaj, jer su poverioci izdržavanja , na kojima je pravo izbora, zahtevali izdržavanje u fiksnom mesečnom iznosu, kako su sudovi i odlučili. Mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja parvilno su utvrđene sagledavanjem svih okolnosti na njegovoj strani, visine zarade koju ostvaruje, mogućnosti da dodatnim radom stiče određene prihode, njegovo imovinsko stanje, obavezu da izdržava još jedno maloletno dete, kao i njegovo kreditno zaduženje. Međutim, mogućnost roditelja koji je dužnik izdražvanja ne procenjuje se na način na koji se to čini kada je u pitanju neki drugi oblik zakonskog izdržavanja. Smatra se da je roditelj dužan da i po cenu žrtvovanja nekih sopstvenih potreba obezbedi izdržavanje svom maloletnom detetu. Stoga, bez obzira na činjenicu što tužilac ima određena kreditna zaduženja koja mora da otplaćuje, troškove stanovanja i izdržavanja još jednog deteta, to ne može uticati na njegovu zakonsku obavezu izdržavanja prema maloletnoj deci u manjem iznosu od dosuđenog.

Kako se u reviziji uglavnom ponavljaju navodi žalbe pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i iznose razlozi koji ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost nižestepenih odluka, odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 2.ZPP.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, budući da troškovi podnošenja odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje parnice.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić