Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o raskidu ugovora o dugoročnoj poslovnoj saradnji

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Petar Rakočević, advokat iz ... i Gordana Rakočević, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' ..., koga zastupa Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3342/17 od 11.07.2017. godine, u sednici održanoj 24.05.2018. godine, doneo je

R E Š E Nj E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3342/17 od 11.07.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3342/17 od 11.07.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 4285/14 od 18.01.2017. godine i predmet vraća Osnovnom sudu u Nišu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4285/14 od 18.01.2017. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete za 2006. godinu isplati 550.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2008. godine i da joj naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3342/17 od 11.07.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. u vezi sa članom 395. ZPP (nužno je razmatranje posebne revizije zbog ujednačavanja sudske prakse) pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zaključili ugovor o dugoročnom kreditiranju od 15.11.2001. godine na deset godina u skladu sa kojim je tuženi kao davalac kredita isporučio tužilji kao korisniku kredita sušaru za ... i sistem za navodnjavanje, a tužilja je bila u obavezi da predaje po 380 kg ... godišnje. Krajem 2004. godine i početkom 2005. godine vođeni su pregovori između tužilje i tuženog jer su postojala dugovanja proizvođača u 2004. godini. Sa tužiljom nije zaključen jednogodišnji ugovor ni za 2005. godinu, ni za 2006. godinu već joj je ponuđeno da proizvođaču vrati dobijenu opremu, a da tuženi otpiše sva dugovanja ili da se sva dugovanja iz 2004. godine reprogramiraju do 31.12.2006. godine pri čemu tužilja nije prihvatila ni jednu opciju pa je tuženi dopisom od 26.04.2005. godine obavestio tužilju da sa njom raskida poslovnu saradnju i da smatra da su raskinuti svi međusobni ugovori. U 2005. godini tužilja i tuženi nisu zaključili jednogodišnji ugovor i počev od te godine pa nadalje u potpunosti je prekinuta saradnja tužilje i tuženog na proizvodnji ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni nižestepenih sudova, tužilja nije uredno ispunjavala svoje ugovorne obaveze ni po ugovoru o dugoročnom kreditiranju ni po jednogodišnjim ugovorima zbog čega je došlo do stvaranja ali i do uvećanja duga tužilje prema tuženom usled čega su vođeni pregovori, tokom kojih je postalo izvesno da tužilja ni u naknadnom roku neće izmiriti svoje ugovorne obaveze prema tuženom. Zbog toga su zaključili da je došlo do raskida ugovora i poslovne saradnje između tužilje i tuženog i to krivicom obe strane. S obzirom da je tužilja još u aprilu 2005. godine obaveštena od strane tuženog da tuženi raskida sve međusobne ugovore sa tužiljom i prekida svaku dalju saradnju, da nakon toga više nije došlo do zaključivanja jednogodišnjih ugovora za 2005. ni 2006. godinu, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilja prema redovnom toku stvari nije ni mogla očekivati prihod od ... u 2006. godini.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Ugovor zaključen između stranaka pod nazivom „Ugovor o dogoročnom kreditiranju u cilju saradnje i isporuke ....“, ima sve odlike ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji. To je neimenovan ugovor, dvostrano obavezan i teretan, komutativni, ugovor sa trajnim prestacijama, ne podleže formi, ali i ugovor prožet određenom zajednicom interesa ugovornih strana. I u privrednim ugovorima važe načela obligacionog prava bez obzira na njihovu specifičnost, kao što je načelo savesnosti i poštenja, pojačane pažnje, načelo teretnosti i zabrane zloupotrebe prava, kao i mirnog rešavanja sporova. Imajući u vidu da se kod ove vrste ugovora sa dugim vremenskim rokom stranke pojavljuju uzajamno i kao poverilac i kao dužnik iz jednog trajnog ugovornog odnosa i određene zajednice interesa, to taj ugovor ima određene specifičnosti u pogledu izvršenja prava i obaveza i posledicama neizvršenja. S obzirom da je krivica jedan od uslova za raskid ugovora (bez obzira što je ZOO izričito ne pominje), u proceni se moraju imati u vidu izložene specifičnosti i činjenica da na izvršenje ugovora deluje više faktora (između ostalog i prirodni faktori).

Tužilja je isticala u toku celog postupka da je tuženi kriv za neizvršenje ranijih ugovora jer je izvršio isporuku nekvalitetnog semena (kao i drugim proizvođačima) i te okolnosti odnosno prigovor sud nije cenio.

U analizi uslova za raskid ugovora nižestepeni sudovi ne samo da nisu pošli od opštih izloženih osobina ove vrste ugovora, već nisu ni primenili pravila koja se odnose na raskid ugovora zbog neizvršenja kada rok nije fiksni (čl. 126-129. ZOO). Da bi jedna strana mogla jednostrano raskinuti ugovor u kome ispunjenje o roku nije bitan sastojak ugovora, mora se ostaviti dužniku primeren naknadi rok za ispunjenje (član 126. stav 2. ZOO). Po članu 127. poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizlazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku.

Slično pravilo sadrži i član 129. stav 1. ZOO (raskinuti se može ugovor u pogledu svih budućih obaveza, ako iz datih okolnosti očigledno proizlazi da one neće biti ispunjenje). Uslove iz citiranih odredbi nižestepeni sudovi nisu ni utvrđivali niti ih analizirali primenivši samo opšte pravilo sadržano u članu 124. ZOO (neispunjenje obaveze).

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, tužba radi naknade štete (i vođenje spora) zbog povrede obaveza iz jednogodišnjeg ugovora o poslovnoj saradnji (kooperaciji) ne predstavlja zakonom osnovani razlog za jednostrani raskid ugovora u pogledu zaključenja budućih jednogodišnjih ugovora. Naprotiv, ugovorne strane mogu tražiti izvršenje ugovora i naknadu štete zbog neizvršenja na osnovu pravila sadržanih u članu 262 – 269. ZOO.

Na osnovu čl. 406. i 407. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić