Odbacivanje revizije protiv rešenja o troškovima postupka kao nedozvoljene

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca JKP „Direkcija za javni prevoz Grada Niša“ čiji je punomoćnik Ružica Stojanović Sokolović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Sokolović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanim u presudi Višeg suda u Nišu Gž 4417/18 od 03.03.2020. godine, u sednici održanoj 27.08.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanim u presudi Višeg suda u Nišu Gž 4417/18 od 03.03.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanim u presudi Višeg suda u Nišu Gž 4417/18 od 03.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4612/19 od 29.08.2018. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga, a p osnovu pruženih komunalnih usluga-prevoza, isplati novčani iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.02.2016. godine, pa do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati iznose navedenene u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Trećim stavom izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Miljana Trajkovića iz Niša I IVK A 410/16 od 22.11.2016. godine. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 40.732,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 4417/18 od 03.03.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda je potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanih u drugostepenoj presudi, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna revizija.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

U konkretnom slučaju, revizijom tužioca pobijaju se pravnosnažno drugostepeno rešenje o troškovima parničnog postupka, kao i rešenje o troškovima žalbenog postupka, sadržana u drugostepenoj presudi. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje, pa se prema članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev.

U tom smislu, ni revizija protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka ne može se izjaviti na osnovu čl. 404. ZPP.

Na osnovu čl. 420. u vezi čl. 413. ZPP, u odnosu na reviziju tužioca odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić