Pravo na naknadu troškova postupka stranke koja je u potpunosti uspela u sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mihajlo V. Bulajić advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd – Filijala u Prokuplju, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1548/18 od 23.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 05.11.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1548/18 od 23.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

UKIDA SE rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1548/18 od 23.10.2019. godine, kao i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 1070/18 od 28.06.2018. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1070/18 od 28.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje RS u korist tužilje uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, po stopi koja bude važila na dan uplate za period od juna do avgusta 2012. godine na iznose bliže navedene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1548/18 od 23.10.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužilje, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 1070/18 od 28.06.2018. godine je potvrđena.

Protiv drugostepenog rešenja o troškovima postupka tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na to da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao je tuženu da za tužilju izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilja povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi poseban postupak, već je iste mogao potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužilje na naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilja ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tužilji tokom postupka, u kom smislu tužilji, koja je uspela u sporu, pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stava 2. u vezi člana 420. ZPP-a, ukinuo odluku o troškovima postupka i predmet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić