Odbacivanje posebne revizije banke u sporu o ništavosti ugovornih odredbi

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Božidara Vujičića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Arnesa Kukoljac, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“ ad Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 435/19 od 08.01.2020. godine, na sednici održanoj 02.09.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 435/19 od 08.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 435/19 od 08.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Priboju P 44/18 od 24.04.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđena je ništavost odredbe člana 11. stav 1. Ugovora o kreditu, zaključenog 16.04.2008. godine, koja se odnosi na troškove obrade kreditnog zahteva sadržine bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđena ništavost odredbe člana 11. stav 2. Ugovora o kreditu, zaključenog 16.04.2008. godine, koja se odnosi na osiguranje kredita sadržine bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime neosnovano naplaćene provizije za obradu kreditnog zahteva isplati iznos 16.311,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.04.2008. godine, do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime neosnovano naplaćene provizije na ime premije osiguranja kod NKOSK isplati iznos od 89.710,78 i iznos od 2.416,45 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.04.2008. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 64.318,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 435/19 od 08.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima drugom, četvrtom i petom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o utvrđenju ništavosti odredbe ugovora o kreditu koja reguliše naknadu troškova obrade kreditnog zahteva i isplati, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje i isplata, tužba je podneta 21.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 108.438,28 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, te je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić