Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za naknadu štete

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Oliver Madić, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za poslovne usluge ,,Mercator-S“ DOO iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Živorad Ikonović, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tuženog ,,Triglav osiguranje“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Rajko Marić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2470/19 od 19.06.2019. godine, u sednici održanoj 09.07.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2470/19 od 19.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2470/19 od 19.06.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6157/2017 od 01.03.2019. godine, prvim stavom izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 697.000,00 dinara, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova novčani iznos od 112.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha novčani iznos od 105.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 420.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.09.2016. godine, pa do konačne isplate. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi materijalnu štetu za troškove lečenja u visini od 735,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.09.2016. godine, pa do konačne isplate. Četvrtim stavom izreke, deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 112.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova pa do traženog iznosa od 250.000,00 dinara, preko dosuđenog iznosa od 105.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha pa do traženog iznosa od 250.000,00 dinara, i preko dosuđenog iznosa od 420.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti pa do traženog iznosa od 540.000,00 dinara, sa traženim iznosima zakonske zatezne kamate na tu razliku, je odbijen. Petim stavom izreke, deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 735,00 dinara na ime materijalne štete za troškove lečenja pa do traženog iznosa od 1.050,00 dinara, sa traženim iznosom zakonske zatezne kamate na navedenu razliku, je odbijen. Šestim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 170.840,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2470/19 od 19.06.2019. godine, prvim stavom izreke, žalba tuženog je odbijena, presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6157/2017 od 01.03.2019. godine u pobijanom usvajajućem delu i u delu odluke o troškovima (stavovi 2, 3 i 6 izreke) postupka je potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete koju je tužilac pretrpeo usled pada prilikom ulaska u maloprodajni objekat tuženog. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na nepostojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i radnje tuženog, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu osnova odgovornosti tuženog, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, sa kojih razloga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 08.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 1.041.050,00 dinara.

S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odbijen je zahtev za naknadu troškova za sastav revizije, primenom člana 165. stav 1. ZPP, a u vezi člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić