Presuda o restituciji nakon ništavosti ugovora usled obostrane nesavesnosti ugovornih strana

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilja - protivtuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Anđela Stanišić, advokat iz ..., protiv tuženih - protivtužilaca VV iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Branka Lekić Vrzić, advokat iz ..., radi uknjižbe prava svojine i predaje u državinu po tužbi i isplate po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilja – protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3378/17 od 06.02.2018. godine, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja-protivtuženih izjavljena protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3378/17 od 06.02.2018.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 1499/16 od 04.04.2017. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja – protivtuženih kojim su tražile da se dozvoli brisanje uknjižbe prava vlasništva sa imena tuženih – protivtužilaca i upis uknjižbe na njihovo ime na katastarskim parcelama upisanim u LN br. .. KO ... i LN ... KO ..., bliže opisanim u ovom stavu. Stavom 2. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja – protivtuženih pa su tuženi-protivtužioci obavezani da im predaju u mirnu i nesmetanu državinu i na nesmetano korišćenje označene kat. parc. i to VV: kat. parc. .../... i kat. parc. .../..., označene površine, obe upisane u LN br. ... KO ..., a GG, više katastarskih parcela upisanih u istom LN i u LN br. ... KO ... . Stavom 3. izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca VV kojim je tražio da se tužilje – protivtužene obavežu da mu na ime povraćaja sredstava uloženih u kupovinu nepokretnosti po ugovoru Ov .../... solidarno isplate iznos od 303.482,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2009. godine pa do konačne isplate. Stavom 4. izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca GG kojim je tražio da se tužilje –protivtužene obavežu da mu na ime povraćaja sredstava uloženih u kupovinu nepokretnosti po ugovoru Ov .../... solidarno isplate iznos od 353.732,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.01.2009. godine pa do konačne isplate. Stavom petim izreke, tuženi – protivtužioci su obavezani da tužiljama – protivtuženima solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 115.925,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3378/17 od 06.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih – protivtužilaca i potvrđena je navedena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom i petom izreke, tako što su usvojeni protivtužbeni zahtevi tuženih – protivtužilaca kojim su tražili da se tužilje – protivtužene obavežu da im na ime povraćaja sredstava uloženih u kupovine nepokretnosti po ugovorima Ov .../... i Ov br. .../... isplate i to: VV iznos od 303.482,50 dinara, a GG iznos od 353.732,50 dinara, obojici sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.01.2009. godine do konačne isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, tužilje – protivtužene su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali da nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bez uticaja je revizijski navod da je donošenjem pobijane odluke učinjena bitna povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe jer to ne može biti razlog za izjavljivanje revizije na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudske jedinice u Aranđelovcu P br.9643/2010 od 28.12.2011. godine, utvrđeno je da su ništavi ugovori o kupoprodaji nepokretnosti zaključeni i overeni dana 26.01.2009. godine pod Ov .../... i Ov .../..., između sada pok. DD iz ... - oca tužilja, kao prodavca i ovde tuženih kao kupaca, iz razloga što je sada pok. DD ovim ugovorima o kupoprodaji raspolagao nepokretnostima koje tada nisu bile u njegovoj svojini jer je iste nepokretnosti ustupio za života svojim ćerkama – ovde tužiljama, ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života R 88/97 od 04.04.1997. godine. Na osnovu ovih ugovora, tuženi su tada izvršili isplatu kupoprodajne cene sada pok. DD, pa mu je na ime kupoprodajne cene VV isplatio 300.000,00 dinara, plativši za troškove overe ugovora 3.482,50 dinara, a GG 350.000,00 dinara, plativši za troškove overe ugovora 3.732,50 dinara (kao i poreze na prenos apsolutnih prava) i stupili su u posed kupljenih nepokretnosti. Ovim kupoprodajnim ugovorima, tuženi VV je kupio dve katastarske parcele upisane u LN br. ... KO ..., a GG više katastarskih parcela upisanih u istom LN i u LN ... KO ... . Tužilje su kod nadležne Službe za kat. nepokretnosti Aranđelovac, podnele zahtev 25.06.2013. godine, za promenu nosioca prava svojine na spornim katastarskim parcelama na osnovu navedene pravnosnažne presude P 9643/10 i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života od 04.04.1997. godine, na osnovu kojih je doneto rešenje o upisu tužilja za nosioce prava svojine, odnosno susvojine na spornim nepokretnostima, a na koje rešenje su ovde tuženi izjavili žalbu, pa isto nije konačno.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilja za predaju navedenih katastarskih parcela u posed i na nesmetano korišćenje, nalazeći da im to pravo pripada kao vlasnicima ovih nepokretnosti upisanih u tom svojstvu u javnim knjigama. Odbio je protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužilaca za povraćaj novčanih iznosa koji su isplatili sada pok. DD - pravnom prethodniku tužilja na ime kupoprodajne cene za kupljene katastarske parcele, kao nesavesne ugovorne strane u smislu člana 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Budući da su tuženi prilikom zaključenja kupoprodajnih ugovora bili nesavesni jer su kao kupci nepokretnosti morali izvršiti proveru u javnim knjigama koje vode evidenciju nepokretnosti, a u kojima je postojala zabeležba postojanja ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, upisana u „G“ listu LN br. ..., dana 24.12.2007. godine, što proizlazi iz spisa predmeta P 9643/10.

Pobijanom odlukom, drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište i usvojio protivtužbeni zahtev tuženih za isplatu traženih novčanih iznosa isplaćenih na ime kupoprodajne cene za kupljene nepokretnosti, polazeći od posledica ništavosti ugovora iz člana 104. stav 1. ZOO, u kom slučaju je svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Imao je u vidu da sud u smislu stava 2. istog člana, može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje – restituciju onoga što je dala drugoj strani, ali je ocenio da je prvostepeni sud zanemario to što je u konkretnoj situaciji sada pok. pravni prethodnik tužilja takođe bio nesavesna ugovorna strana jer je raspolagao imovinom koja u vreme zaključenja kupoprodajnih ugovora nije bila njegova, zbog čega je zaključio da ima mesta traženoj restituciji - povraćaju datog.

Nisu osnovani revizijski navodi tužilja – protivtuženih da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, s obzirom na to da sud prilikom odlučivanja o zahtevu za restituciju po osnovu ništavog ugovora na osnovu člana 104. stav 3. ZOO, u vezi st.1. i 2. istog člana, vodi računa o savesnosti obeju ugovornih strana, pa u situaciji kada je sada pok. otac tužilja prodao navedene nepokretnosti tuženim – protivtužiocima, iako je pre toga već raspolagao ovim nepokretnostima ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života od 04.04.1997. godine, to su i po stanovištu ovoga suda, ispunjeni uslovi za povraćaj datog.

Naime, u situaciji kada su tuženi kao ugovorna strana u celosti ispunili svoju ugovornu obavezu po osnovu ništavih ugovora o kupoprodaji za koje je utvrđeno da su ništavi zato što je prodavac bio nesavestan, s obzirom da je raspolagao ranije istim nepokretnostima u korist tužilja, onda restitucija vraćanjem isplaćene kupoprodajne cene i nastalih troškova ne bi bila protivna načelu savesnosti i poštenja iz člana 12. ZOO.

Kako su tužilje – protivtužene zakonske naslednice sada pok. DD u trenutku delacije – otvaranja nasleđa na osnovu člana 212. Zakona o nasleđivanju, koji im je za života preneo pravo vlasništva upravo na katastarskim parcelama koje je kasnije prodao tuženima – protivtužiocima ništavim kupoprodajnim ugovorima, to su bez uticaja njihovi revizijski navodi kojima ističu da je ostavinski postupak pokrenut iza njihovog pokojnog oca prekinut i da nije nastavljen, te da njegovu zaostavštinu čine samo neke pokretne stvari neznatne vrednosti, odnosno da drugostepeni sud nije imao u vidu odredbe Zakona o nasleđivanju jer zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca samo do visine vrednosti imovine koju su nasledili.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu člana 153. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić