Odluka Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije i zastarelosti potraživanja za kamatu

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tužbenog zahteva je isplata na ime obračunate zakonske zatezne kamate na mesečne iznose invalidskih penzija za period od aprila 2011. do jula 2019. godine, koje su tužiocu isplaćene 30.09.2019. godine i odluka o odbijanju tužbenog zahteva je doneta, jer je ocenjen kao osnovan prigovor tuženog o zastarelosti potraživanja, s obzirom na to da je tužba podneta 04.11.2022. godine po proteku trogodišnjeg roka iz člana 372. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/79 i „Službeni list SRJ“ broj 31/93), računajući od 30.09.2019. godine, kao dana kada je glavno potraživanje prestalo ispunjenjem obaveze od strane tuženog, uz zaključak drugostepenog suda da je Uredbom o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik RS“ broj 38/2020) propisan zastoj rokova za preduzimanje procesnih radnji u parničnom postupku, a ne zastoj zastarelosti potraživanja.

U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi odredbe člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 04.11.2022 godine. Vrednost predmeta spora iznosi 652.039,82 dinara, koji iznos predstavlja ukupan iznos obračunate zakonske zatezne kamate utvrđene veštačenjem, a koji je predmet tužbenog zahteva.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković