Odbacivanje revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisano zemljište

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog i vanparničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“, broj 45/13... 106/15), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je rešenjem Gradske opštine Grocka, Odeljenje za opštu upravu i imovinsko pravne poslove broj 465-11/2019 od 27.02.2019. godine (pravnosnažno 25.03.2019. godine) eksproprisano zemljište i kat.parcela broj .../... površine 1.471 m2, kat.parcela broj .../... površine 1.461 m2 i kat.parcela broj .../... površine 311 m2, sve KO ... iz poseda ranijih suvlasnika BB i AA sa po ½, pravnih prethodnika predlagača, u korist krajnjeg korisnika Grada Beograda, a radi izgradnje sanitarne deponije „Vinča“. Takođe, pobijanim rešenjem odlučeno je o naknadi za eksproprisane nepokretnosti kao za građevinsko zemljište, a revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno načina određivanje visine tržišne vrednosti nepokretnosti. U sprovedenom postupku, nižestepeni sudovi su tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost u smislu člana 41. i 42. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, 23/01 i 20/09), izraženog kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke revizijskog suda, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Pobijanim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je određena naknada za eksproprisane nepokretnosti od ukupno 3.014.692,80 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (predloga radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetog 11.09.2020. godine), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom.

Predlagaču ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju i takse na odgovor, jer isti u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković