Ukidanje odluke o troškovima postupka zbog pogrešne primene materijalnog prava

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Burić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, Filijala iz Prokuplja, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 914/18 od 20.06.2019. godine, na sednici održanoj 21.11.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 914/18 od 20.06.2019. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 914/18 od 20.06.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 1682/17 od 19.03.2018. godine, u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka i predmet u tom delu vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Prokuplju, presudom P 1682/17 od 19.03.2018. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu doprinosa za PIO nadležnom Fondu PIO, po stopi koja bude važila na dan uplate, za period oktobar 2012. godine – oktobar 2013. godine, na određene novčane mesečne iznose (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Odbio je prigovor stvarne nenadležnosti suda (stav drugi izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka (stav treći izreke).

Viši sud u Prokuplju, presudom Gž 914/18 od 20.06.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prokuplju P 1682/17 od 19.03.2018. godine, u stavu prvom i drugom izreke (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem navedene presude (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. a u vezi odredbe člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18), ocenio da je revizija tužioca izuzetno dozvoljena, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. a u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP, i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, prvostepeni sud je zaključio da su doprinosi za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje sadržani u novčanoj naknadi, te da je tužilac iste mogao potraživati u postupku u kojem je potraživao i novčanu naknadu, zbog čega je u cilju ekonomičnosti postupka odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilnu odluku prvostepenog suda, da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Međutim, ovakav zaključak nižestepenih sudova ne može se prihvatiti kao pravilan, zato što je pogrešno primenjeno materijalno pravo, na koji razlog ovaj sud pazi i po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP, zbog čega je u tom delu činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP je propisano, da, stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove. Odredbom člana 154. stav 1. ZPP, da, sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.

Odredbom člana 156. ZPP je propisano, da, tužilac će da naknadi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

Prema tome, polazeći od uspeha tužioca u ovoj parnici i citiranih zakonskih odredbi, pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da svaka stranka snosi svoje troškove postupka u ovoj parnici.

Ekonomičnost postupka ne može biti osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, kao u konkretnoj situaciji, kada je tužilac uspeo u ovoj parnici, odnosno za donošenje odluke da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, a koje je od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke o troškovima postupka, to je ovaj sud ukinuo drugostepenu i prvostepenu presudu u tom delu i vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupajući po primedbama na koje je ukazano ovim rešenjem, radi pravilne primene materijalnog prava, utvrditi relevantne činjenice i doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku o troškovima postupka.

Kako su povodom revizije tužioca ukinuta drugostepena i prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima postupka, to će o opredeljenim troškovima postupka na ime sastava revizije biti odlučeno u konačnoj odluci, na osnovu odredbe člana 165. stav 4. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 2. a u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić