Presuda Vrhovnog kasacionog suda o solidarnoj odgovornosti banke za štetu zaposlenog

Protiv pravnosnažne drugostepene presude drugotužena ''VV“ je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), u vezi sa članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizije drugotužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je bio dugogodišnji radnik „GG“, zaposlen na radnom mestu šefa odeljenja za pružanje usluga, a nakon preuzimanja „GG“ od strane ''VV“, radio je na mestu koordinatora rada banke. Tužilac je cirkularnim pismom, kao dugogodišnji klijent ''VV“, obavešten o marketinškoj kampanji u okviru koje mu je počev od 10.06.2010. godine ponuđena kamata na oročenu deviznu štednju od 1,2% do 1,5% na mesečnom, odnosno 14-18% na godišnjem nivou, sa mogućnošću podizanja kamate, s tim da banka vrši otkup obveznica stare devizne štednje po najpovoljnijim uslovima i da se pozivom na naznačeni broj telefona ostvaruje kontakt sa ovlašćenim bankarom koje će ga posetiti u vezi te ponude. Dana 14.06.2010. godine tuženi BB je telefonskim putem pozvao tužioca u vezi oročavanja stare devizne štednje, a zatim mu je u prostorijama banke (gde je tužilac i ranije dolazio u vezi štednje), saopštio da su se stekli povoljni uslovi za prodaju stare devizne štednju uz umanjenje od 15%, te da će kamata na oročena sredstva na period od godinu dana iznositi 18%, iako su realne kamate na štednju kod drugotužene bile mnogo manje. Tužilac je sa prvotuženim službenim kolima banke otišao u ekspozituru banke u ... gde je podigao staru deviznu štednju u iznosu od 43.500 evra, po preporuci prvotuženog devize promenio u dinare, zatim po jeftinijem kursu kupio ponovo devize, a po povratku u prostorije banke u ... tužilac je potpisao pripremljenu dokumentaciju na mestima gde mu je prvotuženi pokazao. Dana 15.06.2010. godine prvotuženi je u prostorijama banke u ... tužiocu predao ugovore sačinjene na memorandumu ''VV“, sa adresom i brojevima telefona ''VV“, overenim pečatom banke br. ... u kojima su kao ugovorne strane označeni ''VV“., DD, ... i tužilac. Nakon što je ugovor potpisan od strane tužioca, kao klijenta i prvotuženog, kao brokera banke, tužilac je prvotuženom predao iznos od 43.500 evra. Kada je tužilac otišao u ''VV“ da otvori tekući račun, radnica banke mu je predočila da tuženi BB nije imao ovlašćenje za pomenute bankarske poslove, s obzirom da je u vreme zaključenja ugovora bio zaposlen na radnom mestu viši saradnik za tekuće održavanje, da je na predmetni ugovor stavljen pečat banke br. ... koji je odlukom banke br. ... od 14.01.2008. godine oglašen nevažećim, a da pravno lice ''VV“, DD nikad nije bilo registrovano u Agenciji za privredne registre. Komisija banke je, postupajući po ovom slučaju, u kancelariji prvotuženog pronašla pečat kojim je predmetni ugovor overen i tri formularna otiska banke, što je uz službeno vozilo sa ključem, mobilnim telefonom, ključevima od kancelarije i arhive, kao i dve platne kartice oduzeto od prvotuženog, o čemu je sačinjen zapisnik 15.03.2011. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev tužioca i obavezali tužene da mu solidarno naknade štetu koju je pretrpeo.

Odredbom člana 170. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome zaposleni radi u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebao. Stavom 2. ovog člana, propisano je da oštećeni ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika koji je štetu prouzrokovao namerno.

Naime, kod utvrđenog da je tuženi BB u vreme štetnog događaja bio stalno zaposlen u ''VV“, te da je postupajući kao radnik drugotužene, tužiocu ponudio zaključenje ugovora o oročavanju sredstava sa povoljnijom kamatnom stopom, a zatim u službenim prostorijama drugotužene navedeni ugovor overio službenim pečatom i isti potpisao u svojstvu brokera drugotužene, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su tuženi u konkretnom slučaju solidarno odgovorni za štetu koju je tužilac pretrpeo predajom prvotuženom iznosa od 43.500 evra po osnovu zaključenog ugovora. Stoga, nezavisno od činjenice da je u predmetnom ugovoru kao saugovarač tužioca označeno nepostojeće pravno lice i da je pečat kojim je ugovor overen prethodno odlukom banke proglašen nevažećim, drugotužena je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, solidarno odgovorna za štetu koju je tužilac pretpeo postupanjem prvotuženog kao lica koje je u banci bilo zaposleno iz kojih razloga se neosnovano navodima revizije drugotužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Pri tome, tužilac je kao dugogodišnji klijent banke već sarađivao sa prvotuženim koji mu je i ponudio oročavanje stare devizne štednje, a na osnovu prethodnog dostavljenog cirkularnog pisma same banke, pa kako je ugovor sastavljen na memorandumu banke, overen njenim pečatom i potpisan od strane prvotuženog kao brokera u prostorijama banke to tužilac, suprotno navodima revizije drugotužene kojima se ukazuje na postojanje podeljene odgovornosti, prihvatanjem ponude i zaključenjem ugovora u navedenim okolnostima nije doprineo nastanku štete.

Kako se navodima revizije drugotužene ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 405. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić