Presuda Vrhovnog suda o transformaciji radnog odnosa u javnom sektoru

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Urošević, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 792/22 od 06.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13.07.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda Beogradu Gž1 792/22 od 06.04.2022. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2734/20 od 02.11.2021. godine, tako što SE ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac 01.02.2016. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu ... za održavanje EEO u okviru Tehničkog centra ..., Odsek za tehničke usluge ..., Pogon ..., Služba za održavanje EEO i MM kod tuženog, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, u roku od 8 dana o dana prijema otpravka presude.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda Beogradu Gž1 792/22 od 06.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2734/20 od 02.11.2021. godine, kojim je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac 01.02.2016. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu ... za održavanje EEO u okviru Tehničkog centra ..., Odsek za tehničke usluge ..., Pogon ..., Služba za održavanje EEO i MM kod tuženog i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u dljem tesktu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju ... i poseduje III stepen stručne spreme. Kod tuženog je od 01.02.2016. godine neprekidno po više sukcesivno zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (zaključenih 01.02.2016. godine, 30.09.2016. godine, 30.12.2019. godine, 24.03.2017. godine, 30.06.2017. godine, 22.11.2017. godine, 15.05.2018. godine, 15.08.2018. godine, 27.11.2018. godine, 01.03.2019. godine, 29.05.2019. godine, 29.08.2019. godine, 30.01.2020. godine i 05.07.2020. godine) obavljao poslove ... za EEO u okviru Tehničkog centra ..., Odsek za tehničke usluge ..., Pogon ..., Služba za EEO i MM, koji su osim što su bili sistematizovani, bili trajni i kontinuirani. Iz iskaza tužioca i saslušanih svedoka utvrđeno je da nema razlike između posla koji je obavljao tužilac i drugi zaposleni na neodređeno vreme na tom radnom mestu. Prema spisku koji se vodi kod tuženog o broju primljenih ... u periodu od 2016. godine do 2020. godine, u radni odnos u Odseku za tehničke službe u ... na neodređeno vreme su primljeni BB 17.01.2020. godine i VV 11.06.2020. godine, a na određeno vreme GG, za period od 01.08.2018. godine do 31.07.2020. godine, DD za period od 01.02.2019. godine do 31.01.2021. godine i ĐĐ za period od 01.02.2019. godine do 31.01.2021. godine. Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u JP „Elektroprivreda Srbije“ pod rednim br. .. sistematizovano je radno mesto „... III stepen“ sa opisom poslova.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o radu, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, ocenili da je tužbeni zahtev osnovan. Prema datim razlozima, tuženi sa tužiocem nije zaključio ugovor o radu u smislu odredbe člana 32.stav 2. Zakona o radu, već ga je angažovao da radi iste poslove u kontinuitetu na osnovu više zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima u trajanju dužem od 120 dana. Poslovi koje je tužilac obavljao kod tuženog na osnovu zaključenih ugovora ne predstavljaju privremene i povremene poslove iz člana 197. Zakona o radu, te su kao takvi simulovani i zbog toga ništavi, u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je tužilac faktički stupio na rad 01.02.2016. godine i neprekidno obavljao poslove iz opisa poslova ... sistematizovanih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog po osnovu više zaključenih ugovora zaključno sa ugovorom od 05.07.2020. godine, to angažman tužioca stupanjem na rad po prvom ugovoru ima karakter radnog odnosa na neodređeno vreme.

Osnovano se navodima revizije osporava pravilnost primene materijalnog prava i izloženo pravno mišljenje nižestepenih sudova.

Prema odredbama Zakona o radu, radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Odredbom člana 32. stav 2. istog Zakona je propisano da se, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku, smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Zakonom o radu su, kao rad van radnog odnosa, definisani privremeni i povremeni poslovi, tako što je članom 197. propisano da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku (stav 2.).

Pravnu prirodu ugovora ne određuje samo njegov naziv, već i suština pravnog odnosa koji je njime zasnovan. Tužilac je kod tuženog bio angažovan na osnovu više ugovora o privremenim i povremenim poslovima, zaključenih u periodu od 01.02.2016. godine do 05.07.2020. godine, pa po svojoj pravnoj prirodi ovi ugovori bez obzira na njihov naziv (privremeni i povremeni poslovi) u suštini predstavljaju ugovor o radu na određeno vreme.

Međutim, s obzirom da je tuženi korisnik javnih sredstava, to se u odnosu na njega primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu koji je lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu.

Zakonom o budžetskom sistemu, čije su norme obavezujuće i za tuženog, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br.108/13 – koji je stupio na snagu 07.12.2013. godine) i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa ovim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Članom 105. istog Zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Kako je tužilac kod tuženog radio po osnovu ugovora zaključenih u periodu od 01.02.2016. godine do 05.07.2020. godine, kada je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni od 07.12.2013. godine bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, to tužbeni zahtev nije osnovan, pa je Vrhovni sud primenom člana 416. stav 1. ZPP preinačio obe nižestepene presude i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Imajući u vidu konačan uspeh stranaka u sporu, tužilac je u obavezi da tuženom naknadi troškove postupka u granicama postavljenog i opredeljenog zahteva i to za sastav revizije u iznosu od 33.000,00 dinara. Tuženom nije priznato pravo na naknadu troškova sudskih taksi na reviziju i na oluku o reviziji, jer se prema Zakonu o sudskim taksama u sporovima iz radnog odnosa plaća taksa samo ako se zahtev odnosi na novčano potraživanje, što nije situacija u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 165. stav 2. u vezi čl. 153, 154. i 163. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke presude.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić