Nedozvoljenost revizije u sporu radi ukidanja službenosti prolaza

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5287/24 od 16.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, kako to proizlazi iz navoda njegove revizije, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Odluka o utvrđenju nepostojanja prava stvarne službenosti zasnovana je na oceni ispunjenosti uslova za sticanje stvarne službenosti putem održaja, uz ispitivanje svih opštih karakteristika i načela stvarne službenosti, nezavisno od načina zasnivanja. Suština službenosti iz ugla njene svrhe, nije u tome da se ograniči pravo svojine, već u tome da se omogući upotreba druge nepokretnosti. Drugim rečima, poslužno dobro treba da omogući, olakša ili poveća korišćenje i upotrebu povlasnog dobra, tako da prolaz preko tuđeg zemljišta bez ekonomske svrhe sam po sebi nije dovoljan ni sposoban za zasnivanje službenosti. U tom smislu sama činjenica korišćenja nepokretnosti u svojini tužioca neprekinutim kontinuitetom u vremenu koji pripisuje odredba člana 54. ZOSPO, nije dovoljna. Pošto su sva navedena pitanja već dovoljno raspravljena u sudskoj praksi, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici sa zahtevom za ukidanje prava službenosti prolaza, zahtevom za utvrđenje nepostojanja prava službenosti, te zahtevom za prestanak uznemiravanja prava svojine podneta je dana 11.09.2020. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 20.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković