Preinačenje presude i dosuđivanje više naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rajko Jelušić, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde RS, koga zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9171/19 od 08.04.2020. godine, u sednici održanoj 16.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 9171/19 od 08.04.2020. godine i presuda Višeg suda u Beogradu P 7259/18 od 03.06.2019. godine i PRESUĐUJE:

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 22.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.06.2019. godine pa do isplate u roku od 15 dana.

U preostalom delu revizija tužioca izjavljena protiv odbijajućeg dela i revizija tužene izjavljena protiv usvajajućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9171/19 od 08.04.2020. godine, se kao neosnovane ODBIJAJU.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 265.500,00 dinara u roku od 15 dana.

Tužiocu se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Beogradu je presudom P 7259/18 o d 03.06.2019. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca pa je obavezao tuženu da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 34.770.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.06.2019. godine pa do isplate. Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa za iznos od 11.358.000,00 dinara. Trećim stavom izreke je tužilac oslobođen plaćanja sudskih taksi. Četvrtim stavom izreke je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 228.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 9171/19 od 08.04.2020. godine odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio je prvostepenu presudu u delu u kojem je tužiocu dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode za iznos od 4.800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.06.2019. godine pa do isplate. Drugim stavom izreke je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu u preostalom delu prvog stava izreke tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi isplati iznos od još 29.970.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.06.2019. godine pa do isplate, kao i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Višeg suda u Beogradu tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade parničnih troškova isplati iznos od 128.250,00 dinara. Trećim stavom izreke su odbijeni kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP – povrede učinjene pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je izjavila blagovremenu reviziju protiv presude Apelacionog suda u Beogradu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju tužene i postavio je zahtev za naknadu troškova njegovog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i delimično osnovana, a da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem o određivanju pritvora Okružnog suda u Novom Sadu od 17.11.2003. godine, tužiocu je određen pritvor koji se računa od 19.11.2003. godine kada je i lišen slobode. Presudom Okružnog suda u Beogradu, Veća za ratne zločine Kv 4/06 od 12.03.2009. godine, tužilac je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela ratnog zločin protiv ratnih zarobljenika pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Tužilac se nalazio na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, a pušten je na uslovnu slobodu 30.05.2014 godine na osnovu rešenja Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine. Kaznu je izdržavao u periodu od 17.11.2003. godine do 30.05.2014. godine (10 godina, 6 meseci i 10 dana, odnosno 3.844 dana). U 2017. godini je ponovljen krivični postupak po nalogu Ustavnog suda Srbije pa je presudom Apelacionog suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine Kž1 Po2-2/2014 od 24.11.2017. godine usvojena žalba optuženog AA, ovde tužioca i njegovog branioca pa je preinačena presuda Okružnog suda u Beogradu – Veće za ratne zločine u delu odluke o krivici tako što je optuženi, ovde tužilac oslobođen od optužbe za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika.

Tužilac je do 1998. godine sa porodicom živeo u ..., Republika ... kada se preselio u Republiku Srbiju. Porodica je teško podnela tužiočevo pritvaranje, a potom osudu. U vreme pritvaranja tužilac je radio privatno, nije bio u redovnom radnom odnosu, a njegova supruga nije radila. Sin mu živi u ... pa je pomagao majku, a primala je i nadoknadu sa biroa u .... Za vreme boravka u pritvoru tužilac je imao srčane tegobe i probleme sa srčanom aortom zbog čega je operisan i ugrađena su mu dva stenta, a pre pritvaranja nije bio bolestan. U zatvoru se dobro ponašao zbog čega je i dobio uslovni otpust. Drugo unuče nije video sve dok nije odraslo, jer je bio u zatvoru, a kada je prvi put video prilikom njenog dolaska u posetu u zatvor, onesvestio se od stresa koji je preživeo. Hapšenje je loše uticalo kako na njega tako i na njegovu porodicu i zbog objavljivanja te vesti putem medija u kojima je označen kao ratni zločinac.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocu kao neosnovano osuđenom licu pripada naknada štete na osnovu člana 35. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 585. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ....35/19), te da nije ispunjen nijedan uslov za isključenje prava tužioca na naknadu štete usled neosnovane osude u smislu člana 585. stav 2. ZKP, odnosno da nema dokaza da je tužilac lažnim priznanjem ili na drugi način sam prouzrokovao svoju osudu, niti da je do obustave postupka ili odbijanja optužbe došlo na neki od načina predviđenih članom 585. stav 2. ZKP, usled čega bi mu bilo uskraćeno pravo na naknadu nematerijalne štete. Prilikom odmeravanja visine naknade na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima prvostepeni sud je ocenio da pravična naknada za 3.844 dana provedenih na izdržavanju kazne zatvora iznosi 34.770.000,00 dinara. Drugostepeni sud je ocenio da je taj iznos previsoko dosuđen pa je ocenio da se adekvatna satisfakcija tužiocu može postići i sa iznosom od 4.800.000,00 dinara te je utoliko preinačio prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je drugostepeni sud nepravilno primenio član 200. Zakona o obligacionim odnosima kao i član 232. Zakona o parničnom postupku kada je ocenio da se sa dosuđenim iznosom postiže satisfakcija koja je predviđena članom 200. ZOO. Vrhovni kasacioni sud je cenio dužinu trajanja lišavanja slobode (10 godina, 6 meseci i 10 dana) činjenicu da je tužiocu stavljeno na teret teško krivično delo – ratni zločin, da je tužilac bio porodičan čovek, da mu je supruga bila nezaposlena, da je sin živeo u ..., da drugo unuče nije ni video dok nije odraslo i moglo da ga poseti u zatvoru, da je u zatvoru proveo od svoje 55 do 66 godine, da je trajno narušeno i njegovo zdravstveno stanje i da su mu za vreme boravka u zatvoru ugrađena dva stenta, da je bio izložen sramoti i duševnim patnjama, da je u medijima bio označen kao retni zločinac pa je iz svih tih razloga ocenio da je iznos od 22.000.000,00 dinara srazmeran težini povrede prava ličnosti koju je pretrpeo. Iz ovih razloga je reviziju tužioca delimično usvojio kao osnovanu.

Neosnovano tužilac u reviziji navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. jer je odlučio o neblagovremenoj žalbi tužene i što nije u obrazloženju presude naveo razloge koji se tiču blagovremenosti žalbe. Tačno je da drugostepeni sud u obrazloženju presude nije obrazlagao razloge zbog kojih je ocenio da je žalba blagovremena ali je sproveo postupak u cilju utvrđivanja blagovremenosti žalbe koju je izjavilo Državno pravobranilaštvo. Naime, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž 9171/19 od 04.12.2019. godine vratio spis Višem sudu u Beogradu broj P 7259/18 na dopunu postupka te mu je naložio da utvrdi kada je Državnom pravobranilaštvu dostavljena prvostepena presuda. U spisu se nalazi dokaz da je presuda Višeg suda u Beogradu primljena u Državnom pravobranilaštvu 30.09.2019. godine te kako je žalba izjavljena 08.10.2019. godine, to je žalba blagovremena (član 367. stav 1. ZPP).

Odlučujući o reviziji tužene, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da tuženi neosnovano pobija drugostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava nalazeći da je tamo dosuđen iznos od 4.800.000,00 dinara previsoko odmeren i da je pogrešno primenjen član 200. Zakona o obligacionim odnosima, te reviziju tužene nije uvažio.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu članova 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio nižestepene presude to je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučio o svim troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1, 154. i 163. ZPP pa je obavezao tuženu da tužiocu nadoknadi troškove u ukupnom iznosu od 265.500,00 dinara koji se odnose na: sastav tužbe i dva obrazložena podneska po 37.500,00 dinara (112.500,00 dinara), za pristup na dva ročišta po 39.000,00 dinara (78.000,00 dinara) i za sastav revizije iznos od 75.000,00 dinara. Troškovi su odmereni na osnovu tarifnog broj 13, 15 i 16 Tarife o nagradama i nakndama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12). Tužiocu se ne dosuđuju troškovi žalbenog postupka jer sa žalbom ne bi uspeo budući da mu je presudom Vrhovnog kasacionog suda dosuđen niži iznos od iznosa dosuđenog prvostepenom presudom, a troškovi sastava odgovora na žalbu i odgovora na reviziju mu se ne dosuđuju jer ove parnične radnje nisu bile nužne (čl. 154. stav 1. ZPP).

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić