Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu sa formalnim suparničarima zbog vrednosti spora

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ... i II iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1033/20 od 25.06.2020. godine, u sednici održanoj 25.02.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1033/20 od 25.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 2292/2018 od 19.02.2020. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati 6.517,078,77 dinara i to tužiocima: AA 319.933,00 dinara, BB 79.983,41 dinar, VV 79.983,41 dinar, GG 479.900,49 dinara, DD 479.900,49 dinara, ĐĐ 239.950,25 dinara, EE 239.950,25 dinara, ŽŽ 479.900,00 dinara, ZZ 859.021,00 dinar i II 3.258.556,47 dinara, svima sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, zahtev tužilaca AA i BB u delu preko dosuđenih 239.950,25 dinara do traženih 239.967,00 dinara za svakog od tužilaca, sa pripadajućom kamatom, odbijen je. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova postupka plati 949.009,62 dinara, sa kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1033/20 od 25.06.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naplate novačnog potraživanja podnelo je više tužilaca 13.04.2018. godine. Tužioci se nalaze u položaju formalnih suparničara, saglasno članu 205. stav 1. tačka 2. ZPP, sa kojih razloga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno, a merodavna je najviša pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, a to je u ovom slučaju 3.258.556,47 dinara, odnosno 27.562,26 evra na dan podnošenja tužbe. Kako navedeni iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.

Sa napred navedeni razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić