Rešenje o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u sporu za naknadu štete

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5455/19 od 17.01.2020. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, žalba tužioca je odbačena u odnosu na stav drugi izreke prvostepene presude, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, prinačena je prvostepena presuda u četvrtom stavu izreke tako što su tuženi obavezani da tužiocu na ime troškova postupka solidarno isplate ukupan iznos od 82.715,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg intersa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu koje su dali nižestepeni sudovi. U konkretnom slučaju, reč je o potraživanju naknade nematerijalne i materijalne štete nastale izvršenjem krivičnog dela. Nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah, fizičke bolove i za pretrpljene duševne bolove usled umanjenja životne aktivnosti, primenom člana 200. ZOO, i ocenom svih okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini naknade nematerijalne štete, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada, dok je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešavanje spornog odnosa stranaka, a tužilac nije dostavio odluke sudova kojima bi potkrepio svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi u tumačenju i primeni materijalnog prava u pogledu dosuđene naknade nematerijalne štete. Zbog toga je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je tužba podneta 18.05.2017. godine i da vrednost predmeta spora koja iznosi 944.423,25 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija je odbačena kao nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić