Odbijena revizija tužene; nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine održajem

Tužena je osporila tužbeni zahtev, prigovorom da se ona i njeni pravni prethodnici nalaze u nesmetanoj državini spornih parcela, po usmenom ugovoru o razmeni zemljišta koji je zaključen pre više od 50 godina.

Pobijanom presudom drugostepeni sud je, nakon rasprave održane u smislu člana 383. stav 4. ZPP, ukinuo prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Po utvrđenju tog suda, tužilja je pravnosnažnim rešenjem O. 535/13 od 26.08.2013. godine oglašena za naslednika zaostavštine svog oca, pokojnog VV (umro 03.09.1993. godine), koji je u katastru zemljišta od 1964. godine bio upisan kao posednik parcela ... i ... KO ... Tužilja je u katastru nepokretnosti, list nepokretnosti ... KO ..., sada upisana kao vlasnica navedenih parcela, ali nije u njihovoj državini. U državini predmetnih parcela je tužena, koja koristi objekte sagrađene na parceli ... KO ... i deo kuće sagrađene na susednoj parceli ... u istoj katastarskoj opštini, koja neznatnim delom zauzima i deo parcele ... KO ... O zameni predmetnih parcela za zemljište u KO ... koju su, po tvrdnji tužene, izvršili njen sada pokojni svekar GG (umro tokom 1989. godine) i tužiljin deda po ocu, sada pokojni DD, ne postoji ugovor zaključen u pisanoj formi niti je poznato koje parcele je tužiljin deda po ocu dobio u katastarskoj opštini ... u zamenu za predmetne parcele date svekru tužene. Zaostavštinu GG nasledili su njegovi sinovi ĐĐ i EE - suprug tužene, ali predmet nasleđivanja nisu bile i sporne parcele. Tokom 2008. godine, pre nego što će započeti gradnju kuće, suprug tužene i njegov brat ĐĐ proverili su vlasničko stanje na zemljištu u KO ... i kuću su izgradili na svojoj parceli ..., susednoj u odnosu na spornu parcelu ... Sada pokojni otac tužilje je povremeno dolazio iz inostranstva, gde je živeo do svoje smrti i obilazio imovinu u KO ..., koju je nameravao da koristi nakon penzionisanja. Zemljište u KO ... sada koriste tužena i supruga pokojnog ĐĐ, drugog sina pokojnog GG.

Polazeći od tako utvrđenih činjenica, drugostepeni sud je zaključio da na predmetnim parcelama ne postoji zakonita državina jer je članom 4. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“, broj 43/81 ... 40/89), važećeg u vreme kada je, po tvrdnji tužene, izvršena razmena zemljišta, za ugovor o razmeni nepokretnosti bila propisana pismena forma tako da usmeno zaključeni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Po stanovištu tog suda, pravni prethodnici tužene nemaju ni savesnu državinu spornih parcela - sada pokojni GG, zato što je znao da iste nisu svojina sada pokojnog DD, a njegovi naslednici, sinovi ĐĐ i EE jer su znali da predmetne parcele nisu imovina njihovog oca, pa je zato nisu ni raspravili u ostavinskom postupku, a u odnosu na tuženu nije protekao rok od 20 godina potreban za sticanje svojine održajem, propisan članom 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Zbot toga je, primenom člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa tužena obavezana da preda tužilji predmetne parcele.

Navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Tužilja je dokazala bitne činjenice za tužbu predviđenu članom 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - da ima pravo svojine na spornim parcelama i da se tužena nalazi u njihovoj državini.

Protiv ove tužbe, tužena ističe prigovor da je stekla svojinu održajem, zbog čega tužilja ne može osnovano tražiti predaju zemljišta.

Održaj je osnov za sticanje prava svojine predviđen članom 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i zasnovan je na principu da držalac koji faktički ima položaj vlasnika, po proteku određenog vremena (roka za održaj), postaje i stvarni vlasnik stvari ukoliko postoje i neke druge pravne pretpostavke (savesna i zakonita državina).

U konkretnom slučaju, tužena tvrdi da je njen sada pokojni svekar u državini spornih parcela bio na osnovu ugovora o razmeni koji je zaključio pre više od 50 godina (ročište za glavnu raspravu od 09.11.2016. godine), odnosno u periodu od 1965. do 1968. godine (navod u reviziji). U to vreme primenjivao se Zakon o prometu zemljišta i zgrada („Službeni list FNRJ“, broj 26/54 ... 53/62 i „Službeni list SFRJ“, broj 15/65), kojim je bilo propisano da ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korišćenja ili pravo svojine na zemljište ili zgradu mora biti pismen, te da ugovor koji nije zaključen u pismenom obliku ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Ugovor o razmeni, na koji se tužena poziva kao osnov državine njenog sada pokojnog svekra, nije zaključen u zakonom propisanoj pismenoj formi, a iz utvrđenih činjenica ne može se zaključiti ni da je usmeni ugovor o razmeni u celosti izvršen, jer tužena nije dokazala - identifikovala zemljište koje je sada pokojni GG dao u zamenu tužiljinom dedi po ocu za sporne parcele. S`toga, sada pokojni svekar tužene nije bio zakoniti držalac, jer je članom 72. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. On nije bio ni savestan držalac. Prema članu 72. stav 2. navedenog zakona, državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Sada pokojni GG je znao da sporne parcele nisu svojina tužiljinog dede po ocu već njenog oca, pokojnog VV (punomoćnik tužene na raspravi pred drugostepenim sudom se izjasnio da su nesavesni bili i pokojni svekar tužene i pokojni deda tužilje).

Nesavesnom državinom ne može se steći svojina održajem, pa zato vreme koje sada pokojni GG bio u državini parcela (do 1989. godine), ne uračunava se u vreme potrebno za sticanje svojine putem održaja, u smislu člana 30. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Odredbom člana 28. stav 5. tog zakona propisano je da naslednik postaje savestan držaoc od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje da teče od trenutka otvaranja nasleđa. Savesnost državine mora postojati sve vreme potrebno za održaj. Pokojnog GG nasledili su njegovi sinovi ĐĐ i EE, koji su sproveli postupak za raspravljanje njegove zaostavštine u koju nisu prijavili i sporno zemljište. Pre isteka roka od 20 godina (2009. godine), suprug tužene i njegov brat su vršili proveru katastarskog stanja i kuću nisu gradili na parceli ... KO ... već na susednoj parceli ... u istoj katastarskoj opštini, koja je u katastru nepokretnosti bila upisana kao njihovo vlasništvo, tako da se vreme koje su sporne parcele držali naslednici pokojnog GG takođe se ne može uračunati u vreme potrebno za održaj jer toj državini takođe nedostaje kvalitet savesnosti. Tužena drži sporne parcele kao naslednik svog supruga (umro 2013. godine), tako da do podnošenja tužbe nije protekao rok od 20 godina potreban za sticanje svojine održajem.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić