Odluka Vrhovnog kasacionog suda o troškovima postupka kod uspeha u sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Lepojević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd - Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1969/19 od 04.11.2019. godine, u sednici održanoj 14.05.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1969/19 od 04.11.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 2926/18 od 14.05.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2926/18 od 14.05.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti. U drugom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO u označenim iznosima za mesece april i maj 2013. godine. U trećem stavu izreke, odlučeno je da povodom ovog spora svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1969/19 od 04.11.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u pobijanoj presudi, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na to da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao je tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilac povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi poseban postupak, već je iste mogao potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužioca na naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilac ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tužioca tokom postupka, u kom smislu tužiocu, koji je uspeo u sporu pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stava 2. u vezi člana 420. ZPP-a, ukinuo odluku o troškovima postupka i predmet u ukinutom delu vratio na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić