Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti o sticanju bez osnova

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ iz Surdulice, čiji je punomoćnik Dragan Antić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 883/19 od 10.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 22.10.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 883/19 od 10.12.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 883/19 od 10.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 714/18 od 13.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više naplaćenih komunalnih usluga u periodu od 01.12.2008. godine do 31.03.2010. godine, isplati iznos od 1.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana podnošenja tužbe – 20.4.2015. godine, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 66.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 883/19 od 10.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više naplaćenih komunalnih usluga za mesec januar 2010. godine isplati iznos od 163.030,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe, pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više naplaćenog iznosa za komunalne usluge za period od 01.12.2008. godine do 31.12.2009. godine, kao i za mesec februar i mart 2010. godine, plati iznos od 836,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.04.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u drugom stavu izreke, tako što je tužilac obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 35.200,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 15.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana i ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava, niti su u reviziji o tome pruženi odgovarajući dokazi. U konkretnom slučaju, reč je o potraživanju po pravilima o sticanju bez osnova i shodno tome, o osnovu spornog potraživanja odlučeno je u skladu sa sudskom praksom u tumačenju i primeni člana 210. ZOO, a tužbeni zahtev je delimično odbijen jer tužilac nije pružio dokaze da je neosnovanom isplatom većeg iznosa naknade za dobijene komunalne usluge, došlo do neosnovanog obogaćenja na strani tuženog. Prema tome, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za delimično odbijanje tužbenog zahteva, revizijski sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 23.04.2014. godine, radi neosnovanog obogaćenja i naknade štete, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos 1.000,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u sporovima male vrednosti.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije, revizija tužioca nije dozvoljena, pri čemu nije od značaja što je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda, jer je reč o sporu male vrednosti, tako da se ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić