Nedozvoljenost posebne revizije u sporu male vrednosti radi naknade štete

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2971/19 od 12.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke u pogledu glavnog duga na ime razlike zarade u visini od 6.864,04 dinara, regresa u visini od 10.623,97 dinara i troškova izvršenja u visini od 2.790,00 dinara i zakonsku zateznu kamatu na navedene iznose. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke za troškove parničnog postupka, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog sada u Vranju I 409/09, sada Osnovnog suda u Vranju I 745/17 isplati na ime troškova parničnog postupka 7.546,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2004. godine do isplate, dok je zahtev tužilje za isplatu većeg iznosa od priznatog iznosa na ime troškova parničnog postupka pa do iznosa od 11.320,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom, kao i za kamatu, odbijeni kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, odbijeni su, kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), utvrdio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stavom 1. ZPP, propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavom o odgovornosti države za obavezu preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom i rad njenih organa koji su dužni da preduzmu sve neophodne mere radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke, kao i o obavezi da u slučaju neizvršenja u razumnom roku naknadi štetu u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom presudom zajedno sa parničnim troškovima i troškovima izvršnog postupka, izraženim u praksi Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda. Naime, zahtev tužilje je delimično usvojen i obavezana tužena da tužilji naknadi štetu u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom presudom zajedno sa parničnim troškovima i troškovima izvršnog postupka, s tim što je drugostepeni sud obavezujući tuženu da tužilji naknadi troškove parničnog i izvršnog postupka imao u vidu da je u tim postupcima od strane advokata zastupano više lica, i stim u vezi dosudio te troškove. Saglasno navedenom, pa kada se imaju u vidu navodi revizije, kao i da tužilja uz reviziju nije dostavila pravnosnažne sudske odluke kojima je odlučeno uz drugačiju primenu i tumačenje materijalnog prava, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava, sa kojih razloga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP i sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stavom 6. ZPP, propisano je da protiv odluke prvostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, pa kako u sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. i 3. ZPP, odnosno preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije, to je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić