Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje reviziju tužioca, advokata, kao nedozvoljenu u sporu za naplatu advokatskih usluga. Sud je utvrdio da vrednost spora ne prelazi cenzus za sporove male vrednosti, te je revizija po zakonu isključena, bez obzira na preinačenje prvostepene presude.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4116/2022
20.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, koga zastupa punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1119/21 od 01.12.2021. godine, na sednici održanoj 20.04.2022. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj kao izuzetno dozvoljenoj, protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1119/21 od 01.12.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1119/21 od 01.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1119/21 od 01.12.2021. godine, u delu koji se revizijom pobija stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 2092/19 od 22.02.2021. godine, tako što je ukinut platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl.br. ../19 od 17.09.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate na ime naknade za pružene advokatske usluge po računu br. ../2019 od 08.05.2019. godine, kao i za iznos od 7.900,00 dinara na ime troškova izdavanja platnog naloga, i odbijen tužbeni zahtev za isplatu navedenih iznosa. Stavom trećim izreke drugostepene presude preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu po tom osnovu iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, shodno članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Naime, predmet tražene sudske zaštite je isplata naknade za pružene advokatske usluge u predmetu Osnovnog suda u Vranju R4 I 4223/08, a drugostepenom presudom je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen, pošto je utvrđeno da tužilac nije imao punomoćje za podnošenje prigovora radi ubrzanja postupka u označenom predmetu i da je prigovor iz tog razloga odbačen, kao izjavljen od neovlašćenog lica. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje u pogledu trajanja ugovora o zastupanju koji su stranke zaključile i pitanje da li je ovlašćeno lice kod tuženog, kao vlastodavca, poverio tužiocu kao punomoćniku da preduzima određene pravne radnje u postupku ili je takvo punomoćje izostalo, vezano je za konkretno činjenično stanje i rešavanje spornog odnosa stranaka. Obrazloženje pobijane presude za odluku o odbijanju tužbenog zahteva ne odstupa od dosadašnjeg tumačenja i primene materijalnog prava, u vezi sa zakonskim razlozima datim za odbijanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio odgovarajuće odluke o postojanju različitih sudskih odluka u činjeničnoj i pravnoj situaciji koja postoji i u konkretnom slučaju i o suprotnom presuđenju sudova o zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse.
Imajući u vidu da nisu ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija tužioca nedozvoljena.
Naime, Zakonom o parničnom postupku je propisano je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i olučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2), ali je postupak u sporovima male vrednosti uredio glavom XXXIII, propisavši da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona (član 467), da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potražiavanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podonošenja tužbe (član 468. stav 1) i da u sporu male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6), kao i da je revizija nedozvoljena (član 410. stav 2. tačka 5) ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.
U ovom postupku tužba je podneta 14.06.2019. godine, radi isplate iznosa od 6.000,00 dinara, koji je na dan podnošenja tužbe ispod od iznosa od 3.000, evra, tako da se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti.
U toj situaciji dozvoljenost revizije se ne ocenjuje prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, već prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, kojom je izričito isključeno pravo na izjavljivanje revizije u takvim sporovima, zbog čega je revizija nedozvoljena. Zato je bez uticaja činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 14908/2023: Rešenje o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti o naplati duga
- Rev 13817/2022: Odbačena revizija u sporu male vrednosti kao nedozvoljena
- Rev 15711/2022: Nedozvoljenost revizije advokata u sporu male vrednosti protiv javnog preduzeća
- Rev 20523/2023: Nedozvoljenost posebne revizije u sporu male vrednosti radi isplate zatezne kamate
- Rev 15183/2022: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti o naplati duga
- Rev 12558/2022: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti o naplati advokatskih usluga
- Rev 8489/2022: Nedozvoljenost posebne i redovne revizije u sporu male vrednosti