Rešenje o odbacivanju revizije u sporu za utvrđenje prava svojine
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju u sporu radi utvrđenja prava svojine putem održaja. Utvrđeno je da su tužilac i njegov prethodnik bili savesni držaoci parcele preko 20 godina, a vrednost spora je ispod zakonskog cenzusa za reviziju.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 416/2025
30.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Vidić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2035/24 od 19.09.2024. godine, u sednici održanoj 30.01.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2035/24 od 19.09.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2035/24 od 19.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 586/21 od 09.04.2024. godine koja je ispravljena rešenjem tog suda P 586/21 od 23.05.2024. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je tužilac nosilac prava svojine na katastarskoj parceli .., podbroj parcele 9, njiva treće klase površine 2.686 m2 upisana u List nepokretnosti .. KO ..., po osnovu održaja, što je tužena dužna priznati i tužiocu izdati ispravu podobnu za upis prava svojine na navedenoj parceli, a koju će u protivnom zameniti ova presuda. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da nadoknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 213.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2035/24 od 19.09.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 586/21 od 09.04.2023. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 586/21 od 23.05.2024. godine, preinačena u delu odluke o troškovima postupka (stav drugi izreke), tako što je obaveza tužene da nadoknadi tužiocu troškove postupka sa dosuđenog iznosa snižena na iznos od 62.000,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu odluke o glavnom zahtevu i o troškovima postupka (stav prvi i treći izreke) potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je utvrđeno da je tužilac vlasnik sporne parcele po osnovu savesnog održaja, pošto je utvrđeno da je njegov otac bio učesnik postupka arondacije koji je sproveden tokom 70-ih godina prošlog veka u KO ... (činjenica koju tužena nije sporila), u kojem mu je u zamenu za parcelu .., površine 26 ari 86 m2, bez zaključenog ugovora o zameni ili odluke organa koji je sprovodio postupak arondacije data sporna parcela iste površine, i da su on i njegov pravni prethodnik bili njeni savesni držaoca u periodu dužem od 20 godine.
Po oceni Vrhovnog suda, navodi tužene ne opravdavaju potrebu da se o njenoj posebnoj reviziji odlučuje radi novog tumačenja prava.
Održajem se pravo svojine stiče po samom zakonu (član 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), protekom vremena u kojem jedno lice nepokretnu stvar drži kao savestan i zakoniti držalac (član 28. stav 2. u vezi člana 72. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) ili kao savesni držalac (član 28. stav 4. u vezi člana 72. stav 2. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), pri čemu se tom licu u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koji su njegovi pravni prethodnici stvar držali kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci (član 30. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa).
Održaj je način sticanja svojine od nevlasnika. Zbog toga su navodi revidenta da privredno društvo „Pinki“ iz Sremske Mitrovice nije moglo raspolagati spornom parcelom u društvenoj svojini kao njen korisnik, nisu od značaja za dozvoljenost posebne revizije. Isti značaj imaju i navodi da ne postoji pisani ugovor o zameni zemljišta, odnosno da je usmeni ugovor o zameni ništav, zato što o pravu svojine tužioca stečenog održajem nije odlučivano na osnovu člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, već na osnovu stava 4. tog člana, za šta je potrebna savesna državina u značenju iz člana 72. stav 2. navedenog Zakona, koja se pretpostavlja, a tužena tu pretpostavku u ovom slučaju nije oborila.
Revizijski navodi o pogrešnoj primeni člana 1. Zakona o prometu zemljišta i zgrada iz 1965. godine, člana 1. stav 1. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine („Službeni glasnik RS“, br. 49/92 i 54/96) i člana 29. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima („Službeni glasnik RS“, br. 6/80) bili su predmet ocene drugostepenog suda i po stanovištu Vrhovnog suda ne zahtevaju novo tumačenje. Navodi revidenta da tužilac i njegov pravni prethodnik nisu bili držaoci predmetne parcele su činjenične prirode i ne mogu se isticati u reviziji iz člana 404. stav 1. ZPP, tvrdnjom da je sporno zemljište davano u zakup trećim licima po ugovorima koje je tužena zaključila 29.12.2017. godine i 22.01.2019. godine, inače zaključenim po proteku roka od 20 godina računajući od 04.07.1996. godine kao dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima kojim je brisana zabrana sticanja prava svojine održajem na nepokretnosti u društvenoj svojini.
Posebna revizija može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga, prilikom ocene njene dozvoljenosti u ovom sporu nisu razmatrani navodi revidenta o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.
Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude koje bi, zbog drugačijeg presuđenja u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima, opravdavale potrebu odlučivanja o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Iz tih razloga, s obzirom da po oceni Vrhovnog suda u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u pravom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta spora određena u tužbi iznosom od 15.000,00 dinara (član 33. stav 2. ZPP) ne prelazi vrednost koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković