Nedozvoljenost revizije u sporu o naknadi za advokatske usluge zbog vrednosti spora

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog Air Serbia Catering d.o.o. iz Beograd, Surčin, Aerodrom Nikola Tesla, Beograd, koga zastupa Sava B. Sekulić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4686/18 od 20.12.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 4686/18 od 29.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.05.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4686/18 od 20.12.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 4686/18 od 29.01.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4686/18 od 20.12.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 4686/18 od 29.01.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 3794/16 od 25.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca i ukinuto u celosti rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Iv 3124/08 od 31.08.2009. godine, kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.257.428,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.06.2007. godine, pa do isplate, kao iznos od 49.750,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 68.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4686/18 od 20.12.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 4686/18 od 29.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 3794/16 od 25.12.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je, blagovremeno, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP).

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je zahtev tužioca za isplatu iznosa od 1.257.428,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, na ime duga za pružene advokatske usluge u izvršnom postupku Iv 15786/06, po osnovu ugovora o zastupanju od 28.06.2006. godine, kojim je tužilac angažovan od strane tuženog da između ostalog kao advokat zastupa tuženog u sporovima koje mu tuženi poveri i po kom ugovoru je predviđeno da punomoćniku na ime honorara pripada iznos od 10% od dosuđenog iznosa, kao i naknada troškova po advokatskoj tarifi. Nižestepeni sudovi su utvrdili da navedeni iznos od 1.257.428,00 dinara, koliko tužilac tužbom traži, koji predstavlja 10% od dosuđenog iznosa u izvršnom postupku Iv 15786/06, prevazilazi trostruki iznos propisan Advokatskom tarifom, pa bi postupanje po odredbi člana 3. stav 1. ugovora o zastupanju od 28.06.2006. godine, koja predviđa da punomoćniku pripada iznos od 10% od dosuđenog iznosa, kao i naknada po Advokatskoj tarifi bilo protivno prinudnim propisima odnosno suprotno Zakonu o advokaturi („Službeni list SRJ“ br. 24/98, 72/2002) i Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 129/2007, 53/10, 15/2012), važećim u vreme nastanka spornog odnosa parničnih stranaka.

U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom slučaju ne postoji ni potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Osim toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, a drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, predlog za izvršenje kojim je iniciran predmetni postupak podnet je 29.02.2008. godine, a kao vrednost spora označen je iznos od 1.257.428,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 25.12.2017. godine. Drugostepena presuda doneta je 20.12.2018. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je prema srednjem krusu Narodne banke Srbije iznosio 83,4635 dinara. Vrednost predmeta spora od 1.257.428,00 dinara predstavlja dinarsku protivvrednost od 15.065,60 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, odnosno u konkretnom slučaju predloga za izvršenje, revizija tužioca nije dozvoljena.

Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić