Naknada štete zbog povrede prava na porodični život u slučajevima nestalih beba

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Spajić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5560/24 od 31.10.2024. godine, u sednici održanoj dana 24.04.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5560/24 od 31.10.2024. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5560/24 od 31.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4388/20 od 06.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na porodični život isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.12.2023. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati 162.562,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužilja je oslobođenja obaveze plaćanja sudskih taksi u ovoj parnici.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5560/24 od 31.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju po proteku zakonskog roka za njegovo podnošenje, zbog čega isti nije razmatran.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

U konkretnom slučaju, predmet spora je naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na porodični život. Tužilji nadležni organi nisu omogućili da sazna istinu o statusu svog deteta rođenog 1979. godine u porodilištu, što je kod tužilje izazvalo sumnju da dete nije preminulo (kao što joj je saopšteno), već da je nestalo iz državnog porodilišta. Nižestepeni sudovi su o ovom pravu tužilje odlučili neposrednom primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Po oceni Vrhovnog suda, u ovoj parnici nema potrebe da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi novog tumačenja prava. Tužena se u reviziji ne poziva niti dostavlja odluke iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju u bitno sličnoj činjenično – pravnoj situaciji, pa ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Posebno se ukazuje da u ovom postupku ne mogu da se primenjuju odredbe Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, br. 18/20 od 03.03.2020. godine) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a primenjuje se istekom roka od 3 meseca od dana stupanja na snagu. Tužba u ovoj parnici podneta je 03.02.2020. godine, a navedeni Zakon se primenjuje od 11.06.2020. godine, i ne može retroaktivno da se primenjuje u odnosu na činjenice o statusu dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili zdravstvenih ustanova, kao ni na zahtev za pravičnu naknadu nematerijalne štete. Osim toga, posebna revizija u smislu člana 404. stav 1. ZPP može da se izjavi samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, koje je u konkretnom slučaju pravilno primenjeno.

Zbog iznetih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kako se tužbenim zahtevom u ovoj parnici traži naknada nematerijalne štete od 1.250.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos koji je ispod zakonskog cenzusa za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković