Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu radi iseljenja

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4245/2021
14.07.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dobrile Strajina i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca Gradske stambene agencije Čačak, koga zastupa Gradski pravobranilac Grada Čačka, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Ilić, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6180/18 od 02.04.2019. godine, u sednici od 14.07.2022. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6180/18 od 02.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 1108/17 od 26.07.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana u Čačku opisanog izrekom i preda ga u posed tužiocu. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za zakonsku zateznu kamatu na parnične troškove od pravnosnažnosti presude do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6180/18 od 02.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. U reviziji se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba čl. 567., 568. i 595. Zakona o obligacionim odnosima, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.