Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti radi isplate duga
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju tužioca kao nedozvoljenu jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što predstavlja spor male vrednosti. Takođe, nisu bili ispunjeni uslovi za odlučivanje o izuzetnoj reviziji, budući da se spor svodi na činjenična pitanja.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4272/2025
22.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA, iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Barišić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miljana Krstić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 820/24 od 13.11.2024. godine, u sednici održanoj 22.04.2026. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 820/24 od 13.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 820/24 od 13.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 820/24 od 13.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi Sudska jedinica u Inđiji P 1553/22 od 01.02.2024. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati 47.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2024. godine, do isplate, i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 49.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi člana Zakona o obligacionim odnosima, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, nalazeći da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog, jer je tužilac u upravnom postupku za koji mu nije isplaćena naknada za zastupanje, zastupao majku tužioca, a ne tužioca. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi duga, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od okolnosti i utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Revizija tužioca usmerena je na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora i pravilnost ocene dokaza, što nisu razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji, niti je tužilac u reviziji pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova.
Stoga, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, i iz tih razloga, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi radi duga podneta je 05.01.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 47.750,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 2067/2026: Rešenje Vrhovnog suda Srbije o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti
- Rev 423/2025: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti radi duga
- Prev 163/2025: Rešenje Vrhovnog suda kojim se odbacuje revizija u privrednom sporu male vrednosti
- Rev 2965/2025: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti zbog nedozvoljenosti pravnog leka
- Rev 5872/2025: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u postupku radi duga
- Rev 14091/2025: Odbacivanje revizije u sporu za isplatu razlike u ceni soje
- Rev 7994/2025: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za troškove održavanja