Nedozvoljenost posebne revizije u sporu za naknadu štete

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4287/2021
01.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kraljeva, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2805/20 od 01.03.2021. godine, u sednici od 01.06.2022. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2805/20 od 01.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1009/19 (14) od 31.08.2020. godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da poruši i ukloni porodični stambeni objekat na kp .. KO Kraljevo i postavi novi montažni objekat u gabaritima oštećenog objekta. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 359.755,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2805/20 od 01.03.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. U reviziji se ukazuje na pogrešnu primenu čl. 135. i 143. Zakona o planiranju i izgradnji i navodi da ne postoji obligacioni odnos između tužilje i tuženog, pa tuženi nije u obavezi na činidbu na način naveden nižestepenim presudama. Međutim, u reviziji se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP, a eventualna pogrešna primena materijalnog prava, u odsustvu navedenih zakonskih razloga, nije dovoljna da bi se revizija smatrala izuzetno dozvoljenom. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.