Presuda o odbijanju zahteva za konstituisanje stvarne službenosti prolaska cevovoda

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujći o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku, nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji tužioca ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kp.br. ... KO ..., na kojoj parceli je predviđena izgradnja mini hidroelektrane „...“. Opštinska uprava ... izdala je tužiocu lokacijsku dozvolu, a Ministarstvo poljoprivrede vodnu saglasnost za izgradnju hidroelektrane, s tim da tužilac nije dostavio dokaz da poseduje građevinsku dozvolu za izgradnju mini hidroelektrane. Tuženi su suvlasnici sa idealnim udelima na kat.parc. broj ..., potes „...“, šuma 6. klase u površini 5 ha 18 ari i 18 m2, koja je upisana u list nepokretnosti broj ... KO ... . Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, utvrđeno je da je tehničko-ekonomski jedino moguće sprovesti podzemni cevovod ispod parcele broj ... KO ..., u suvlasništvu tuženih, i to na način kako je predviđeno prilikom izrade glavnog projekta, na koji način bi se konstituisalo pravo službenosti na kat. parceli ... KO ... . Tužilac je, radi korišćenja mini hidroelektrane „....“ uspostavio službenost postavljenja cevovoda ispod parcela različitih vlasnika i sa većinom vlasnika parcela duž cele trase postigao sporazum o konstituisanju službenosti postavljenja cevovoda.

Postavljenim tužbenim zahtevom tužilac traži da se u korist povlasne parcele, u vlasništvu tužioca, konstituiše pravo službenosti postavljenja cevovoda za sprovođenje rečne vode za napajanje hidroelektrane ispod parcela koje su u vlasništvu tuženih, u skladu sa trasom predviđenim glavnim projektom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i konstituisao pravo službenosti u korist povlasne kat.parc. broj ..., sa pravom održavanja cevovoda ispod poslužne parcele kat.parc. ... su u vlasništvu tuženih, te obavezao tužioca da tuženima isplati novčani iznos na ime naknade štete za konstituisanje službenosti, sa obrazloženjem da je tužilac vlasnik kat.parcele ... KO ..., da je na istoj predviđena izgradnja mini hidroelektrane, da tužilac poseduje lokacijsku dozvolu ...-.../...-... od 19.08.2011. godine koja sadrži opšte uslove urbanističke regulacije i pravila građenja, uslova gradnje objekta i uslove za priključenje na komunalnu strukturu, a da činjenica da u trenutku podnošenja tužbe tužiocu nije izdata građevinska dozvola, nije od uticaja na drugačije presuđenje.

Odlučujući o žalbi tuženog ĐĐ, drugostepeni sud je našao da je pogrešan zaključak prvostepenog suda kojim je ustanovljeno pravo službenosti na kat. parceli tuženih, a u korist povlasnog dobra, u vlasništvu tužioca.

Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, propisano je da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro), da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti. Prema odredbi člana 53. stav 1. istog zakona, odlukom suda ili drugog državnog organa, stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neonovan tužbeni zahtev tužioca, s obzirom da pre svega, izrekom nisu definisane tačne mere i granice pravca postavljanja cevi preko poslužnog dobra, zbog čega je ovako postavljen tužbeni zahtev u smislu člana 192.stav 1. ZPP neodređen i neodrediv i shodno tome nepodoban za izvršenje, kao i da tužilac nije dokazao da mu je za izgradnju mini hidroelektarane izdata građevinska dozvola od strane nadležnog organa.

Naime, stvarna službnost postavljenja instalacija na tuđoj nepokretnosti ili ispod nje, kao stvarno pravo, shodno napred citiranim zakonskim odredbama, mora biti precizno određena u smislu tačne lokacije sa definisanim merama i u granicama zemljišta ispod koga treba da budu ukopane cevi za transport vode, pa kako u konretnom slučaju postavljenim zahtevom tužilac nije naveo mere i granice postavljenja cevi ispod poslužnog dobra, to je ovako postavljen tužbeni zahtev neodređen i nepodoban za izvršenje.

Osim toga, u sporu za zasnivanje stvarne službenosti, tužilac je dužan da dokaže da kao vlasnik povlasnog dobra ne može u celini ili delimično da koristi to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, pa kako tužilac tokom postupka, shodno pravilu o teretu dokazivanja nije predložio niti dostavio dokaz na okolnost da mu je izdata građevinska dozvola od strane nadležnog organa, iz koje bi se nesumnjivo utvrdilo da li je i na kojoj parceli odobrena izgradnja ovog objekta, neosnovano je pozivanje tužioca u reviziji da se u postupku ustanovljavanja službenosti ispitaju uslovi za postojanje prava službenosti, te da je tužilac postigao saglasnost sa vlasnicima određenog broja parcela duž trase izgradnje cevovoda kao i da poseduje lokacijsku dozvolu. Ovo stoga što se samo na osnovu konačne odluke nadležnog organa, kojom je odobrena izgradnja elektroenergetskog objekta na tačno određenoj lokaciji, može ustanoviti pravo službenosti, to se u konkretnom slučaju pravo službenosti ne može ustanoviti samo na osnovu priložene dokumentacije – lokacijske dozvole i vodne saglasnosti za izgradnju hidroelektrane, zbog čega je pravilno odbijen tužbeni zahtev.

Ostali navodi iz revizije tužioca nisu od takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Iz napred izloženih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić