Nedozvoljenost posebne revizije u imovinskom sporu male vrednosti

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1530/2019 od 14.11.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u stavu petom i šestom izreke u delu kojim je tužilac obavezan da tuženoj isplati 144.075,00 dinara, a tuženom 120.900,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka u preostalom delu stava šestog izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženima na priznate troškove parničnog postupka navedene u stavu prvom izreke isplati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude pa do isplate, dok su odbijeni zahtevi tuženih za isplatu zakonske zatezne kamate na iznose troškova parničnog postupka za period od 10.12.2015. godine pa do izvršnosti presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Tuženi su podneli odgovore na reviziju tužioca.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.06.2010. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 3063/14 od 21.01.2015. godine ukinuta je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pobijana drugostepena presuda doneta je 14.11.2019. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, pa imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja i deobe bračne tekovine, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, na osnovu čega ovaj sud dalje nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službenom glasniku RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu je vrednost predmeta spora u tužbi označena u visini od 2.000.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić