Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u sporu male vrednosti

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „AA banka“ AD iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Mrkić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 818/19 od 12.07.2019. godine, u sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 818/19 od 12.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 818/19 od 12.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 522/19 od 19.03.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati ukupno 5.300,69 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući od 01.11.2017. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa do traženih 116.694,43 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući od 01.11.2017. godine pa do konačne isplate, kao i u delu zahteva za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 33.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 818/19 od 12.07.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je usvojena i prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu odluke i delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime glavnog duga pored 5.300,69 dinara isplati još i 111.393,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku od 01.11.2017. godine do konačne isplate pod uslovima i na način kao u prvostepenoj presudi, kao i da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka od 64.137,94 dinara, te žalbenog postupka od 36.055,74 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadom troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11,…87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužene ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, pa imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi duga zbog zaduženja tekućeg računa po osnovu izdavanja čeka, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Ukazivanje u reviziji na drugačiju odluku Apelacionog suda u Beogradu, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.02.2018. godine a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 116.694,43 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić