Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije i zahteva za zaštitu zakonitosti

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog ujeda psa lutalice a odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava, kod utvrđenja da tužilja nije dokazala da je šteta nastala usled ujeda psa. Posebnom revizijom revidenta ističu se bitne povrede obredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 12. ZPP i osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a odluka o sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj parnici zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 20.03.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 80.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 403.-435. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da zahtev tužilje nije dozvoljen.

Vanredni pravni lekovi propisani su u Glavi XXVIII Zakona o parničnom postupku i to su: revizija; zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude i ponavljanje postupka. Zahtev za zaštitu zakonitosti nije vanredni pravni lek propisan Zakonom o parničnom postupku, dok zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu odredbe člana 421. stav 1. istog Zakona, može da podnese Republički javni tužilac.

Imajući u vidu da je tužilja protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu izjavila vanredni pravni lek koji nije propisan Zakonom o parničnom postupku, sledi da njen zahtev nije dozvoljen, pa je Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković