Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za naknadu štete

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom posutpku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13–US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O osnovanosti i dozvoljenosti revizija iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode tužioca. Obrazloženje pobijane presude za ocenu osnova odgovornosti tužene za naknadu štete i visini štete, ne odstupa od sudske prakse o tumačenju i primeni matrijalnog prava – odredbe člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 17/2011) i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade nematerijalne štete u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa postojećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja koje se odnose na pretpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti i to vrstu dela koje je tužiocu stavljeno na teret i raniju osuđivanost, dužinu trajanja lišenja slobode, uslove boravka u pritvoru, promene u porodičnoj, životnoj i radnoj sredini nakon neosnovanog lišenja slobode, pri čemu su sudovi imali u vidu i da naknada za ovaj vid nematerijalne štete ima za cilj da se oštećenom pruži odgovarajuća satisfakcija prema značaju povređenog dobra i težini povrede. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, pa odluke koje je tužilac naveo u reviziji ne potkrepljuju njegove tvrdnje o različitom postupanju sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, koja pravo na izjavljivanje revizije vezuje za propisani novčani limit, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Parnični postupak pokrenut je 10.06.2022. godine, tužbom kojom je postavljen tužbeni zahtev radi naknade nematerijalne štete štete, a revizijom pobijani deo pravnosnažene prsude iznosi 250.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kekrez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković