Ukidanje presuda zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja o vodnom zemljištu

Po oceni Vrhovnog suda posebna revizija u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Pobijanom presudom utvrđena je javna svojina tužene Republike Srbije na parceli poljoprivrednog zemljišta broj ... površine 2689 m2 KO ..., u suvlasništvu tužilja i tužena obavezana da tužiljama isplati tržišni ekvivalent ove parcele, iz razloga što je rečno korito reke Zapadne Morave zauzelo 2654 m2 parcele, a ostali deo od 35 m2 zarastao u šiblje i nisko rastinje i ne predstavlja funkcionalnu celinu. Odluka o zahtevu za utvrđenje svojine zasnovana je na odredbama člana 5. stavova 1. i 2. Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“ br 30/10 ... 95/18), člana 114. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“ br. 101/2016), članova 9. stav 1. i 10. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 153/20), po kojima su vode i vodno zemljište u javnoj svojini Republike Srbije. Odluka o pravu na naknadu zasnovana je na članu 58. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno uspostavljanje pravične ravnoteže između interesa pojedinca čija se svojina oduzima u javnom interesu i javnog interesa obezbeđenjem naknade koja ne može biti niža od tržišne.

Po stanovištu Vrhovnog suda, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu utvrđene sve bitne činjenice koje opredeljuju zakonitu odluku o postavljenom zahtevu.

Tužilje postavljeni zahtev zasnivaju na činjenici da je spornu parcelu u znatnom delu poplavila reka Zapadna Morava i onemogućila korišćenje celog zemljišta koje je po vrsti poljoprivredno.

Prema pravnim pravilima sadržanim u Građanskom zakoniku za Kraljevinu Srbiju donetom 1844. godine, koja se primenjuju u skladu sa članom 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list FNRJ“, broj 86/46, 105/46 i 96/47), kad voda jedna svoje korito ostavi, onda oni susedni gospodari, koji bi se takvom promenom oštetili, imaju pravo iz ostavljenog korita štetu svoju naknaditi, a posle će se s njim onako postupati kao i s novonastalim ostrvom (član 264); i ostrvo na rečici, koje postane, smatra se kao priraštaj onih zemalja, koje duž obe obale leže. I u tom slučaju gospodari zemalja, prema novopostavšem ostrvu ležećih imaju pravo po meri dužine svojih zemalja isto ostrvo, ako bi na sredini ležalo, podeliti; ako li bi isto ostrvo na jednoj strani bliže jednoj obali postalo, onda gospodar iste obale ima pravo celo ostrvo zadržati. Ostrvo na plovnim rekama postala prinadležaće praviteljstvu, a sa dunavskim i savskim novopostalim ostrvima postupaće se u smislu javnih traktata (član 262).

Izneta pravna pravila ne predviđaju proceduru po kojoj raniji vlasnici ostvaruju pravo na naknadu štete iz ostavljenog korita, ali su jasna u vezi odrednice da je pravni režim na napuštenom koritu identičan pravnom režimu ostrva postalih na rekama. Ostrva nastala na plovnim rekama pripadaju državi. Za pravni režim dunavskih i savskih ostrva, koje reke su u vreme donošenja Zakonika bile granice sa susednim državama merodavni su javni traktati - pogodbe na osnovu kojih se sklapaju međunarodni ugovori.

Prema Zakonu o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 94/24) u javnoj svojini su prirodna bogastva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini (član 3. stav 1); vode, vodotoci i njihovi izvori, kao i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogastva u svojini su Republike Srbije; način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja prirodnim bogastvom uređuju se posebnim zakonom (član 9. stav 1. i 2); dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, su stvari koje su zakonom određene kao dobro od opšteg interesa (poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vodno zemljište, vodni objekti, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra i dr), zbog čega uživaju posebnu zaštitu. Način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja dobrima u opštoj upotrebi i dobrima od opšteg interesa uređuju se posebnim zakonom (član 10. stav 1. i 3).

Prema Zakonu o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 30/10 ... 95/18), vode su sve tekuće i stajaće vode na površini zemlje i sve podzemne vode, a vodotok korito tekuće vode zajedno sa obalama i vodom koja njime stalno ili povremeno teče i može biti prirodni (reka, bujica, potok) i veštački (kanal, prosek, izmešteno korito) (član 3. tačke 8. i 16); vodno dobro, u smislu ovog zakona, jesu vode i vodno zemljište (član 4. stav 1); vode su prirodno bogatstvo i u svojini su Republike Srbije. Vode i vodno zemljište u javnoj svojini su javno vodno dobro. Javno vodno dobro je neotuđivo (član 5. stav 1. - 3.); vodno zemljište, u smislu ovog zakona jeste zemljište na kome stalno ili povremeno ima vode, zbog čega se formiraju posebni hidrološki, geomorfološki i biološki odnosi koji se odražavaju na akvatični i priobalni eko sistem. Vodno zemljište tekuće vode, u smislu ovog zakona, jeste korito za veliku vodu i priobalno zemljište. Vodno zemljište obuhvata i napušteno korito i peščani i šljunčani sprud koji voda povremeno plavi i zemljište koje voda plavi usled radova u prostoru (pregrađivanja tekućih voda, eksploatacija mineralnih sirovina i sl.) (član 8. stav 1., 2. i 4); priobalno zemljište, u smislu ovog zakona, jeste pojas zemljišta neposredno uz korito za veliku vodu vodotoka koji služi održavanju zaštitnih objekata i korita za veliku voda i obavljanju drugih aktivnosti koje se odnose na upravljanje vodama (član 9. stav 1); pod upravljanjem vodnim zemljištem u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se održavanje vodnog zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu vodnih objekata u javnoj svojini, određivanje načina korišćenja vodnog zemljišta i korišćenja vodnog zemljišta. Vodnim zemljištem upravlja javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji (član 9a); ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrejine nadležni organ autonomne pokrajine, određuje granice vodnog zemljišta. Vodno zemljište upisuje se u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima (član 11. stav 1. i 2.); vodni objekti, u smislu ovog zakona, jesu građevinski i drugi objekti koji zajedno sa uređajima koji im pripadaju čine tehničku, odnosno tehnološku celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti. Vodni objekti su dobra od opšteg interesa, osim objekata koje su pravna i fizička lica izgradila za svoje potrebe (član 13); pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se izgradnja, rekonstrukcija, sanacija i održavanje (redovno i investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autnomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju (član 23. stav 1); integralno upravljanje vodama, u smislu ovog zakona, čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštita voda od zagađivanja i zaštita od štetnog dejstva voda. Upravljanje vodama je u nadležnosti Republike Srbije (član 24. st. 1. i 2.); teritorija Republike Srbije predstavlja jedinstveni vodni prostor za upravljanje vodama i obuhvata, između ostalog sliv reke Dunav, koji obuhvata podsliv reke Zapadne Morave sa Ibrom (član 26. stav 1. i 2.).

Sa polazištem na navedene materijalnopravne odredbe obaveza prvostepenog suda je da u ponovljenom postupku utvrdi da li voda reke Zapadne Morave teče preko sporne parcele tužilja stalno ili samo povremeno, te razjasni da li je sporna parcela rečno korito reke, priobalno zemljište ili se pravno kategorizuje na neki drugi način; da li je utvrđeno stanje vodotoka posledica prirodne promene toka reke ili aktivnosti tužene Republike Srbije usmerene na upravljanje javnim vodama, kao i od kog vremena se na parceli tužilja nalazi voda reke Zapadne Morave; gde se nalazi napušteno rečno korito reke Zapadne Morave čija voda teče preko sporne parcele tužilja i u kom pravnom režimu je napušteno korito prema podacima javne evidencije nepokretnosti.

Pošto u ponovljenom postupku utvrdi navedene činjenice, prvostepeni sud će biti u prilici da donese zakonitu odluku o zahtevu za utvrđenje javne svojine tužene Republike Srbije na spornoj parceli i za isplatu novčane naknade u visini tržišne vrednosti sporne nepokretnosti, te će na osnovu odredbe člana 165. stav 3. ZPP odlučiti i o troškovima celog postupka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković