Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije zbog pravnog dejstva odluka Ustavnog suda

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., čiji je zakonski naslednik GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandar Garabandić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 446/19 od 11.06.2019. godine, u sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 446/19 od 11.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 446/19 od 11.06.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 2065/17 od 12.09.2018. godine, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti. Usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca i tuženi je obavezan da im plati iznose bliže navedene u izreci, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka od 133.700,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate od presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 446/19 od 11.06.2019. godine, prvostepena presuda je preinačena i zahtevi tužilaca za isplatu dosuđenih iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom odbijeni su, kao neosnovani. Odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude je preinačena tako što su obavezani tužioci da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a tužioci su obavezani da tuženom na ime troškova žalbenog postupka solidarno isplate iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu čl. 403. i 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilaca, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Sl. glasnik RS'' br. 72/11, ... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, jer je pravno shvatanje drugostepenog suda, izneto u pobijanoj odluci, u skladu sa stavom Ustavnog suda izraženim u odluci I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda, u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo na osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi sticanja bez osnova u ovoj pravnoj stvari, podneta je 06.12.2017. godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, a prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarske protivvrednosti ispod 3.000 evra.

Kako je pobijenom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužilaca nedozvoljena.

Iako je pobijenom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić