Ukidanje presude za naknadu štete zbog uticaja gradske deponije

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Biljana Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“ sa sedištem u Nišu, koga zastupa punomoćnik Miloš Stevanović,  advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4643/23 od 16.10.2024. godine, u sednici održanoj 05.12.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E  

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4643/23 od 16.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u  Nišu Gž 4643/23 od 16.10.2024. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 16513/2021 od 24.12.2022. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4643/23 do 16.10.2024. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“ Niš i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 16513/2021 od 24.11.2022. godine kojom je obavezan tuženi JKP „Mediana“ Niš da tužiocu AA iz ..., na ime naknade štete zbog umanjenja tržišne vrednosti ½  kp.br. .. ukupne površine 2009 m2 upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ... kao njiva pete klase, poljoprivreno zemljište, isplati iznos od 1.813.122,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.11.2022. godine do isplate i na ime troškova parničnog postupka iznos od 205.982,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao posebnoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. U konkretnom slučaju sporno je pravo tužioca na nakndu štete zbog umanjenja tržišne vrednosti njegove nepokretnosti koja se nalazi u blizini deponije u Nišu. Vrhovni sud smatra da postoji opšti interes i potreba ujednačavanja sudske prakse u vezi sa navednim pravnim pitanjem i da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Zato je i odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koji revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac suvlasnik sa ½ idealnog dela kp.br. .. u KO ..., ukupne površine 2009 m2, po strukturi poljoprivredno zemljište, voćnjak 1. klase. Parcela se nalazi u neposrednoj blizini gradske deponije, gde dolazi do taloženja štetnih materija i poremećaja ekološkog sistema, te se od 1980. godine, kada je došlo do požara na deponiji i kada je izgoreo vinograd i voćnjak na parceli, parcele ne obrađuju, zbog čega tužilac trpi štetu u vidu umanjenja tržišne vrednosti parcele. Prema nalazu veštaka poljoprivredne struke sporna parcela se u odnosu na neuređeno smetlište nalazi sa istočne strane i udaljeno je od oboda smetlišta 270m, a od bare sa mutnom vodom 100 m. Parcela je zarasla u višegodišnji korov, trnje, šiblje i bagrem i ne obrađuje se više od 30 godina. Do parcele se ranije dolazilo atarskim putem koji prolazi celom dužinom kroz neuređeno smetlište – deponiju, a tuženi je ogradio neuređeno smetlište bodljikavom žicom, između ograde i parcele se nalazi bara sa odcednom mutnom vodom. Tužilac ne može regularnim putem da dođe do svoje parcele, a tokom uviđaja veštaka se osećao neprijatan miris sa neuređenog smetlišta. Veštak smatra da postoji uzročno posledična veza  između procesa na deponiji i parcele tužioca, jer na parceli dolazi do kontaminacije i akumulacije toksičnih supstanci. S obzirom na lokaciju parcele i boniteta zemljišta veštak je utvrdio da je tržišna vrednost parcele 1.900,00 dinara po 1m2, a da je tržišna vrednost parcele umanjena za 95% što iznosi 1.805,00 dinara po m2, pa je šteta koju tužilac trpi zbog navedenog umanjenja 1.813.122,00 dinara, imajući u vidu da je tužilac suvlasnik sa 1/2 na navedenoj parceli.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev osnovan, primenom člana 42. stav 2. u vezi članova 3, 4. i 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, te članova 154, 173, 174. i 184. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tužilac onemogućen da koristi svoju parcelu, to pravo tužioca uskraćeno je i za ubuduće, te da postoji uzročno posledična veza između radnji tuženog odnosno između procesa na deponiji i parcele tužioca, usled imisije štetnih materija sa deponije i njihovim širenjem na parcelu tužioca.

Za sada se ovako stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, na šta se u reviziji tuženog osnovano ukazuje.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je tuženi u postupku predložio veštačenje od strane Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom  Sadu  na okolnost mogućnosti obrađivanja tužiočeve parcele, u smislu uzorkovanja zemljišta i laboratorijske analize postojanja štetenih materija u zemljištu, kao i njihove koncentracije, na osnovu čega bi se pouzdano utvrdilo da li je sporno zemljište podobno za poljoprivrednu proizvodnju određenih biljnih kultura, a prvostepeni sud je  smatrao da je nalazom i mišljenjem veštaka poljoprivredne struke dovoljno raspravljena činjenica mogućnosti odnosno nemogućnosti obrade parcele tužioca, zbog čega je nepravilno odbio izvođenje ovog dokaza. Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da je navedeno veštačenje izrađeno od strane veštaka poljoprivredne struke pojedinca koji nije stručan za oblast procene tržišne vrednosti nepokretnosti. Veštačenje umanjenja tržišne vrednosti nepokretnosti treba da izvrši veštak ekonomske struke ili veštak koji je licenciran za utvrđivanje tržišne vrednosti nepokretnosti. Nalaz veštaka je priložen uz tužbu, što znači da je izvršen na zahtev tužioca, sud nije ni izlazio na lice mesta, što je inače predloženo u postupku, već je veštak na predlog tužioca,  pre pokretanja postupka, sam izašao na lice mesta.

Pošto pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana jer nižestepeni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenično stanje u pogledu mogućnosti obrade poljoprivrednog zemljišta – sporne parcele tužioca, a potom i stepena umanjenja tržišne vrednosti te nepokretnosti, revizija tuženog je usvojena i nižestepene presude ukinute.

U ponovnom postupku prvotepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, ponovo oceniti osnovanost predloga tuženog za veštačenje mogućnosti obrade poljoprivrednog zemljišta od strane Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, a od koje činjenice zavisi i umanjenje tržišne vrednosti tužiočeve parcele, o čemu treba da se izjasni veštak odgovarajuće struke.

Pošto postupi po navedenim primedbama prvostepeni sud će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu, zbog čega su pobijane presude ukinute i u delu odluke o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković