Odbacivanje posebne revizije zbog nedozvoljenosti u sporu male vrednosti

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/20, u daljem tekstu ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje kojim je tražila da joj tužena vrati iznos koji je bez osnova naplatila prinudnom naplatom – sudskim izvršenjem, nakon što je tužilja svoje dugovanje izmirila dobrovoljnim putem.

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer navodi revizije ne opravdavaju odlučivanje ni sa jednog od razloga iz navedene zakonske odredbe.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se u sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici sa zahtevom za isplatu na osnovu stečenog bez osnova podneta je dana 09.11.2018. godine. Vrednost koju je tužilja navela u tužbi je 105.005,28 dinara. Tužilja je podneskom od 19.08.2019. godine povukla deo tužbenog zahteva kojim je tražila da joj tužena isplati iznos od 75.000,00 dinara na ime glavnog duga, te je tražila da joj tužena isplati preostali iznos od 15.032,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.11.2018. godine pa do isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 75.000,00 dinara za period od 09.11.2018. godine do 27.05.2019. godine, o čemu je odlučeno prvostepenom presudom od 05.03.2020. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u kojem vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarska protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić