Presuda Vrhovnog kasacionog suda o momentu prestanka obaveze izdržavanja deteta

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 228/20 od 23.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, i prvostepena presuda sa ispravkom potvrđena u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda sa ispravkom u stavu drugom izreke i u stavu četvrtom izreke - rešenje o troškovima postupka, tako što je izmenjena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 1636/13 od 21.11.2014. godine u tački 3 izreke i ukinuta obaveza tužioca da doprinosi izdržavanju mal. sina VV iznosom od 20% od svoje zarade umanjene za poreze i doprinose počev od 23.10.2019. godine, kao dana presuđenja, pa ubuduće dok se ovo pravo ne izmeni ili ukine, dok je u preostalom delu navedena presuda ostala na pravnoj snazi i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom na koju se u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Kragujevcu, P2 1636/13 od 21.11.2014. godine, razveden je brak između tužioca AA iz ... i tužene BB iz ..., a zajednička deca, mal. VV, rođen ...2002. godine i mal. GG, rođena ...2009. godine, povereni su majci, ovde tuženoj, na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilac je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece izdvaja svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, ukupno 40% od svoje mesečne zarade, za oba deteta, putem administrativne zabrane. Navedenom presudom uređen je i način viđanja maloletne dece sa ocem, ovde tužiocem. Mal. VV je dana 08.08.2017. godine, napustio kuću svoje majke i otišao kod oca, navodeći da želi da živi kod njega, revoltiran time što je majka htela njega i sestru da vodi kod svog verenika na slavu. Od navedenog dana mal. VV živi kod oca u ..., gde je očev centar životnih aktivnosti. Vremenom je ponovo uspostavio kontakt sa majkom, prihvatio njenog novog partnera, tako da svakodnevno odlazi kod majke gde održava higijenu garderobe i provodi vreme sa sestrom GG za koju je emotivno vezan. Na osnovu nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad „Solidarnost“ Kragujevac, izveštaja Centra za razvoj usluga socijalne zaštite „Kneginja Ljubica“ i obaveštenja Savetovališta za brak i porodicu, utvrđeno je da je u najboljem interesu mal. VV da roditelji zajednički i sporazumno vrše roditeljsko pravo, imajući u vidu činjenicu da je mal. VV, koji ima 17 godina, izrazio želju da provodi vreme kod oba roditelja onako kako se dogovore i da se roditelji o njemu zajednički brinu, a ovakva želja je izraz njegovog slobodnog razmišljanja, pri čemu je naveo adresu oca u ... kao željenu adresu prebivališta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, rukovodeći se najboljim interesom deteta u postupku ostvarivanja zaštite prava, saglasno odredbi člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, s obzirom da je mal. VV sposoban i intelektualno kompetentan da razume postupak koji se vodi pred sudom, sagleda posledice svojih odluka i samostalno odluči sa kojim će roditeljem živeti, s obzirom na kalendarski uzrast od 17 godina, primenom odredbi članova 61. stav 4, 65. stav 3. i 75 stav 2. Porodičnog zakona odlučili da roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo nad mal. VV, da adresa prebivališta deteta bude adresa prebivališta oca u ... i da održavanje ličnog odnosa između deteta i roditelja funkcioniše na način kako to mal. VV želi. Međutim, drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda u pogledu trenutka kada je prestala obaveza tužioca da izdržava mal. VV, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u ovom delu, ukazujući da je zajedničko vršenje roditeljskog prava nad mal. VV određeno prvostepenom presudom počev od 23.10.2019. godine i da se u tom smislu obaveza tužioca AA da doprinosi izdržavanju mal. sina VV ne može ukinuti sa danom podnošenja tužbe, kako je to učinio prvostepeni sud, već sa danom donošenja presude 23.10.2019. godine, a ukidanje obaveze izdržavanja počev od dana podnošenja tužbe ne bi bilo ni u najboljem interesu deteta kao primaoca izdržavanja.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se osnovano ukazuje da je prilikom donošenja drugostepene odluke u preinačujućem delu materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Saglasno članu 67. i 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema članu 73. istog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, što znači da dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, što je propisano i odredbom člana 154. stav 1. PZ

Vrhovni kasacioni sud nalazi, s obzirom na napred citirane zakonske odredbe, da tužilac kod koga se mal. VV preselio pre podnošenja tužbe, što je učinjeno nespornim tokom postupka, svakako ima obavezu izdžavanja svog maloletnog deteta, ali da je obaveza tužioca da izdržava maloletno dete VV, u smislu doprinosa određenog ranijom pravnosnažnom presudom, prestala danom podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga što kada sud donese odluku o poveravanju deteta jednom od roditelja, istovremeno mora da odluči i o doprinosu drugog roditelja izdržavanju deteta, kako je i odlučeno ranijom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 1636/13 od 21.11.2014. godine, ali kod izmenjenog faktičkog stanja i utvrđene činjenice da je dete prešlo da živi kod oca 08.08.2017. godine, pre podnošenja tužbe, to je po oceni ovog suda, ispunjen uslov za prestanak obaveze dužnika izdržavanja za davanje izdržavanja u visini sudskom odlukom utvrđenog doprinosa izdržavanja i to sa danom podnošenja tužbenog zahteva po sili zakona. Tačno je da su stranke – roditelji u ovom postupku postigli sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, koji je potvrđen prvostepenom presudom, ali kako je utvrđeno da se mal. VV pre podnošenja tužbe preselio kod oca, gde je i ostao da živi do okončanja postupka, povremeno odlazeći do majke i sestre, zbog čega je i postignut sporazum o prebivalištu deteta na adresi kod oca, to danom podnošenja tužbe prestaje obaveza tužioca ustanovljena ranijom pravnosnažnom presudom. U situaciji gde je maloletno dete povereno jednom roditelju na čuvanje i vaspitanje, obaveza drugog roditelja na plaćanje doprinosa za izdržavanje nastaje od dana postavljenog zahteva za izdržavanje u parnici, tako da se ista obaveza ukida kada prestanu razlozi koji su doveli do zasnivanja te obaveze, odnosno danom podnošenja zahteva za ukidanje, jer je upravo u najboljem interesu deteta da roditelj kod koga živi ima dovoljno sredstava za njegovo izdržavanje i podmirenje svih potreba.

S obzirom na izneto, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić